Претрага
[rstr_selector]

Srbi smanjuju površine pod krompirom

U odnosu na prošlu godinu, u Srbiji je ove godine za 10 do 15% manje zasejanog krompira. Ovakvu prognozu Ratko Vukićević, predsednik Upravnog odbora Asocijacije „Plodovi Srbije“, zasniva na podacima o neprodatom semenu što je, pak, izazvano prošlogodišnjim viškovima koje proizvođači nisu mogli da plasiraju.

Damping cene uvozne robe nisu retkost

– Tendencija je, inače, u Evropi, poslednjih nekoliko godina, da se za jedan do dva procenta svake godine smanjuje površina pod krompirom. A kako to obično biva kad se smanji površina, dolazi do smanjenja prinosa i povećanja cene. Što se tiče same proizvodnje u Srbiji, mi smo do sada imali pod krompirom od 45 do 50.000 hektara, ali će ove godine sigurno taj broj biti smanjen za 4-5.000. Naime, imali smo nisku cenu koja nije bila stimulativna za bavljenje proizvodnjom krompira. Sa smanjenjem zasejanih površina, mogli bismo da očekujemo visoku cenu, ali se ne treba unapred tome radovati. Dosta faktora utiče na cenu i na plasman krompira koje mi ne možemo da kontrolišemo. Ali, sasvim sigurno, najveća smetnja može da bude nekontrolisan uvoz, često po damping cenama. To je veliki problem koji naše proizvođače ostavlja na vetrometini, tvrdi Vukićević.

Kooperative jedino rešenje

– Najveći problem kod plasmana krompira ove godine, a biće i narednih godina, je to što nemamo na jednom mestu dobro upakovanu i brendiranu robe proizvedenu po standardima koju bismo mogli da ponudimo velikim inostranim kupcima. Imperativ je da se naprave kooperative koje će imati velika skladišta i dobro upakovanu robu i kojima će stručni ljudi raditi marketing. Ovako usitnjeni nećemo uspeti da napravimo veliki pomak. Odavno je trebalo da se drugačije organizujemo jer sad već mnogo kasnimo, ocenjuje predsednik Upravnog odbora Asocijacije ratara i povrtara „Plodovi Srbije“.

Malom proizvođaču je najteže

– Što se tiče plasmana ovogodišnjeg roda, beli krompir je praktično prodat i okolna tržišta baš taj krompir traže, a crvenog još ima na zalihama kod, uglavnom, sitnih proizvođača. Upravo zbog toga država mora da stimuliše i pomogne formiranje kooperativa. Kod nas se već od februara uvozi krompir za velike supermarkete i kad se sve to prelomi, na kraju sve „puca“ po proizvođaču, pogotovu po onom malom koji nije u situaciji da izađe na veliko tržište, zaključuje Ratko Vukićević.

Поделите вести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Сродне вести