Od pet miliona hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, osigurano je samo deset procenata. Saša Jekić iz „Dunav osiguranja“ smatra da je najveći razlog za tako malu osiguranu površinu to što poljoprivrednici osiguranje vide kao trošak, a ne kao potrebu za ekonomskom sigurnošću.
– Nije najveći problem visina premije, koja je inače pristupačna, već svest poljoprivrednika koji osiguranje ne doživljavaju kao zaštitu svog ulaganja. Oni moraju biti svesni odgovornosti za trud i sredstva koje ulažu u proizvodnju. Samim tim, ukoliko bi se osiguranje poljoprivrede omasovilo, to bi istovremeno značilo i smanjenje premije, odnosno pojeftinjenje osiguranja, kaže Jekić.
Ne postoji retroaktivno osiguranje
Jekić kaže da se često dešava da se poljoprivrednici javljaju da svoje zemljište osiguraju tek po nastanku štete.
– Imali smo ovog proleća slučaj prolećnog izmrzavanja od čega, kao dopunski rizik, postoji osiguranje. Ali, ljudi se sete da bi mogli da se osiguraju tek kada se nešto desi, što je naravno nemoguće. Čačanski kraj je prvenstveno voćarski i baš zato želim da naglasim da se, upravo na primeru prolećnog mraza, od ove pojave zahtev za osiguranje može podneti najkasnije do 15. februara, nikako nakon toga, kaže Jekić.
Jekić naglašava da iz godine u godinu raste broj poljoprivrednika koji osiguravaju svoje useve, ali takođe smatra da bi taj rast trebalo da bude znatno veći nego što realno jeste.
