Srpsko malinarstvo ide nizlaznom putanjom najviše zbog nekorektnog odnosa izvoznika i hladnjačara prema poljoprivrednim proizvođačima, što se odražava na nisku otkupnu cenu ovog voća, kaže Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije. Radović ističe da je upravo zbog toga ova Asocijacija ponovo tražila da se u rešavanje problema uključi i Ministarstvo trgovine.
– Samo tražimo da oni budu medijatori u celoj priči i da se vidi koliko je maline prošle godine izvezeno i po kojoj ceni. Mi smo sada možda prvi u svetu i u Evropi po tome što imamo najviše površina pod zasadima maline, ali što se tiče proizvodnje, ona je mnogo pala. Nekada smo imali 15 tona maline po hektaru, međutim, to je sada spalo na 6 tona. Treba da se zapitamo zbog čega se to dešava, da li je problem u hemiji, mineralnom đubrivu ili su u pitanju vremenske neprilike. Malinarstvo i kupinarstvo u Srbiji se definitivno istrebljuju i smatram da treba da se obrati malo više pažnje na to, kaže Radović.
„Na poljoprivredne proizvođače niko ne obraća pažnju”
Radović dodaje da je Asocijacija malinara predložila Ministarstvu poljoprivrede da proizvođačima maline u područjima pod najvećim rizikom od elementarnih nepogoda poveća kvotu povraćaja za osiguranje.
– Proizvođačima koji uzgajaju maline u visokorizičnim područjima treba povećati kvotu povraćaja za osiguranje sa 35 na 60 odsto. Suština je da se oni ljudi koji su nadležni za ovaj posao maksimalno posvete proizvodnji i da svi imamo korist od toga: država, proizvođač i izvoznik. Trenutno je samo bitno da se puni kasa izvoznika, a na poljoprivredne proizvođače niko ne obraća pažnju. To ne bi trebalo da bude tako, smatra naš sagovornik.
Један одговор
Od pantiveka je tako bilo..