U skladu sa Zakonom o stanovanju, stanari zgrada su imali rok da do 12. januara postave upravnike u zgradama na osnovu zajedničkog dogovora. Nakon tog datuma, stanarima koji nisu postavili upravnika zgrade Komunalna inspekcija će izdavati rešenja da se u narednih sedam dana dogovore da li će izabrati komšiju koji će obavljati funkciju volontera ili će se odlučiti za profesionalnog upravnika. Ukoliko se ne odluče ni za jednu opciju, lokalna samouprava će dodeliti prinudnog upravnika. Prinudna uprava traje dok se stanari ne odluče da potpišu ugovor sa nekim profesionalnim upravnikom ili dok ne izaberu nekoga iz redova stanara da obavlja tu funkciju.
Dragan Erić, predsednik Udruženja profesionalnih upravnika Čačka, kaže da su upravnici odgovorni za investiciona ulaganja u zgrade, ali sve u dogovoru sa stanarima. Erić navodi da je obaveza upravnika da prikupi najmanje tri ponude za održavanje, pri čemu svaki od stanara ima pravo da podnese neku ponudu ali se ona mora odnositi na pravno lice, odnosno na firmu, budući da je i stambena zajednica po Zakonu sada pravno lice.
Paket redovnog održavanja najčešći izbor
Kada je reč o održavanju zgrada, stanari se obično odlučuju za paket redovnog održavanja objekta, kaže Erić.
– Ovaj paket obuhvata čistačicu, upravnika, knjigovodstvene usluge, protivpožarnu zaštitu, dezinfekciju i dezinsekciju objekta i, u zgradama sa liftom, redovan pregled lifta na mesečnom nivou, kaže Erić i dodaje da je upravnik u obavezi da organizuje investiciono ulaganje i da se dogovori sa stanarima da li će se to investiciono ulaganje deliti po kvadratnom metru stana ili po fiksnom delu stambene jedinice. Ovde je reč o investicionim ulaganjima u zamenu vrata, krečenje hodnika, zamenu rasvete, uređenje dvorišta zgrade, popravku krova, itd.
Sudski izvršitelji kao krajnja mera namirivanja dugova
Erić navodi da su svi stanari u obavezi da učestvuju u troškovima stambene zajednice. Oni koji ne budu izmirivali svoje obaveze, podležu prinudnoj naplati.
– Po novom Zakonu, svi stanari su u obavezi da učestvuju u zajedničkim troškovima na osnovu zajedničke odluke stambene zajednice budući da svi stanari faktički jesu vlasnici procentualnog dela zajedničkih prostorija – stepenica, krova, fasade, dvorišta, lifta u zgradama u kojima postoji. Stanari koji ne budu izmirivali svoje obaveze, nakon tri meseca podležu prinudnoj naplati i taj iznos im se po Zakonu odbija od plate, odnosno od penzije, navodi Erić i dodaje da će krajnja mera u slučaju nemogućnosti naplate duga biti sudski izvršitelji, koji će imati pravo da popisuju stvari i na taj način namire zaostali dug stanara neplatiša.
Један одговор
Kako postupiti ako vlasnik stana odbija da plaća u fond ze tekuće i investiciono održavanje na račun Stambene zajednice. Donete su odluke, overen potpis upravkika kod notara, postoji program tekućeg i investicionog održavanja. Problem je u toku, krov je procureo i odluka je doneta u tom smioslu da se prikupe sredstva za popravku krova pošto Gradsko stambeno neće da izvrši radove