Komisije za procenu štete od elementarnih nepogoda već nekoliko dana su na terenu i utvrđuju štete nastale na objektima i usevima tokom poplava koje su delove Moravičkog i Zlatiborskog okruga zadesile početkom ove nedelje.
Milan Damljanović, savetodavac za ratarstvo u čačanskoj Poljoprivredno savetodavnoj službi, kaže da je na terenu situacija na usevima daleko bolja nego 2014. godine.
– Na području Čačka, Gornjeg Milanovca, Arilja i Lučana, štete na poljoprivrednim parcelama su daleko manje u odnosu na poplave iz 2014. godine. Takva situacija je zato što većina prolećnih kultura još uvek nije zasejana, pa su na udaru poplava bili samo ozimi usevi, za razliku od pre dve godine, kada je poplava bila u maju i kada je većina parcela bila zasejana. Međutim, evidentno je da su sada štete konstatovane na strnim žitima, naročito onima koji se nalaze u ravničarskim predelima. Na svu sreću, u velikom broju slučajeva je reč o vrstama koje dobro podnose višak padavina, pa čak i preplavljivanje i zabarivanje do određene granice, od 24 do 48 sati. Izuzetak su strnine na kojima su prisutna velika izlivanja vode, gde će verovatno doći do potpunog ugušenja useva i biće neophodno presejavanje, izjavio je Milan Damljanović.
Velika šteta od poplava ove godine ogledaće se i u tome što setva neće moći da počne na vreme.
– Ovako velika količina padavina je dovela do toga da parcele koje su pripremljene za setvu, moraju ponovo da se predsetveno tretiraju. Da bi se to obavilo, jedan od uslova je da to zemljište mora da se prosuši. Znajući da se kišni period nastavlja, može se pretpostaviti da će setva biti odložena još najmanje dve do tri nedelje, što će smanjiti i prinose i kvalitet poljoprivrednih proizvoda. Po meni, to je najveća šteta tokom ovih poplava, kazao je Damljanović.
I ovoga puta najviše su stradale najplodnije oranice u ravničarskim atarima, ali ne od nabujalih reka, već zbog neodržavanja kanala za odvod površinskih voda, ističe Damljanović.
– U čačanskom ataru najveće štete su pretrpele poljoprivredne površine koje su u neposrednoj blizini Zapadne Morave, Dičine i Čemernice, a to su sela Konjevići, Ljubićska i Preljinska Baluga, kao i delovi Vape, Zablaća, Mršinaca i Katrge. Međutim, mnogo su manje štete od izlivanja Morave i drugih reka, od šteta koje su nanele bujične vode, odnosno neregulisani potoci i mreža odvodnih kanala. U tim selima odvodni kanali na oranicam ili nisu dovoljno održavani ili ih uopšte nema, tako da su štete nepotrebno nastale, zaključuje Damljanović.
Poljoprivrednim proizvođačima, koji su izvršili prihranu useva mineralnim đubrivima, se preporučuje da obrate pažnju na useve, jer ovolika količina padavina je isprala azotna đubriva iz zemljišta, pa je poželjno prihranu ponoviti.
