Stočni fond u Srbiji iz godine u godinu sve manji: Ima li...

Stočni fond u Srbiji iz godine u godinu sve manji: Ima li nade za srpsko stočarstvo?

Kao vid pomoći stočnom fondu u Srbiji, država je 1. januara uvela meru ukidanja carine na uvoz živih svinja iz Evropske Unije. Domaći uzgajivači kažu da se na ovaj način samo stimulišu uzgajivači iz stranih zemalja, a da će stočarska proizvodnja u Srbiji nastaviti da propada dok ne bude bespovratno izgubljena.

0
Foto: Dženarika Info

Prema raspoloživoj statističkoj evidenciji, stočni fond u Srbiji manji je za 50 odsto u odnosu na osamdesete godine. Brojni su razlozi za to, a opadanje broja životinja evidentno je na terenu, i to kod svih vrsta, navodi Nebojša Brajović, savetodavac za stočarstvo iz čačanske Poljoprivredne savetodavne i stručne službe.

Akumulacija proizvodnje mala za realnu održivost

– Tačno je da smo u manjku i opadanju brojnog stanja svih vrsta životinja. To je evidentno na terenu i svakim danom se potvrđuje. Pravi razlog je u tome da je veoma mala akumulacija te proizvodnje da bi sama po sebi bila održiva. Tu pre svega mislimo na govedarstvo, odnosno proizvođače koji se bave uzgojem mlečnih krava, odnosno muznih krava i proizvodnjom mleka. Ista je situacija i kod proizvođača koji se bave tovom.

Sve toplija leta bez padavina otežavaju snabdevanje stočnom hranom, a sa druge strane, očigledna je nezainteresovanost mladih proizvođača za stočarsku proizvodnju, navodi Brajović.

– Jedan od razloga su klimatske promene koje se dešavaju iz godine u godinu. Topla leta bez mnogo padavina otežavaju snabdevanje stočnom hranom, a samim tim i proizvodnja postaje nekonkurentna i neprofitablina za gazdinstva da mogu normalno da funkcionišu i opstaju. Drugi razlog je nezainteresovanost mlađih proizvođača da se odluče da krenu u taj vid proizvodnje. Proizvodnja koja je trenutno na terenu zasnovana je na praksi staroj gotovo dve decenije, ljudi se teško odlučuju da je gase i tako nastavljaju da nose tu proizvodnju.

Kao vid pomoći stočnom fondu u Srbiji, država je 1. januara uvela meru ukidanja carine na uvoz živih svinja poreklom iz Evropske Unije. Domaći uzgajivači kažu da se na ovaj način samo stimulišu uzgajivači iz stranih zemalja, a da će stočarska proizvodnja u Srbiji nastaviti da propada dok ne bude bespovratno izgubljena.

Milijan Lazić, potpredsednik Saveza poljoprivrednih proizvođača Zapadne Srbije, nije optimista po pitanju obnove stočnog fonda u Srbiji.

Kako navodi, a na osnovu iskustva sa terena, ovom merom se samo nastavlja decenijsko sistemsko uništavanje srpskog sela i malog proizvođača.

– Stočarstvo je uništeno i u katastrofalnom je stanju. Pogotovu govedarstvo. Najveći problem kod govedarstva je taj što je potreban dug vremenski period da bi se obnovilo i vratilo na neke normalne pozicije. Svinjarstvo i ovčarstvo su u malo boljem položaju jer je brži ciklus obnove i reprodukcije i brže mogu da se vrate na normalu, pod uslovom da postoje neke razumne mere. Ali kada je reč o govedarstvu, mislim da je ono bespovratno izgubljeno. Što se tiče ove nove odluke države o ukidanju carine i prelevmana na uvoz žive prasadi, to će konačno dokrajčiti i ovo malo svinjarstva koje je ostalo. Ko je još uvozom pokrio stočni fond? Problem leži u nefunkcionisanju sistema. Gotovo 400.000 gazdinstava u Srbiji je ugašeno u proteklih 15 godina i niko za to nije odgovarao. Ministarstvo poljoprivrede već decenijama u Srbiji ne postoji. To je kancelarija koja štiti interese uvozničkog lobija i radi na štetu sela. Ja sam imao 12 krava, danas nemam ni jednu. Pred Novu godinu sam dobio papir preko Veterinarske stanice da potpišem izjavu da više neću držati krave. Formular je poslala Uprava za veterinu, a stigao je iz Brisela. Čak nije ni preveden, već na poleđini tog lista pišete izjavu svojom rukom. Šta ima Brisel sa tim da li ću ja držati kravu u svojoj štali ili neću?

Zašto među mladim poljoprivrednicima vlada nezainteresovanost za bavljenje stočarskom proizvodnjom u Srbiji?

– Mladi znaju matematiku. Uzmu olovku, stave sve na papir i vide da od toga nema ništa. Te generacije koje su držale od 3 do 5 krava sada imaju oko 70-80 godina i više ne mogu time da se bave. A mladi odoše u inostranstvo. Nema zaseoka u Zapadnoj Srbiji iz koga za ove tri godine nije otišlo bar par porodica. Oni se više neće vraćati.

POSTAVI ODGOVOR