Strateška rešenja za malinarstvo poverena čačanskom Institutu

Strateška rešenja za malinarstvo poverena čačanskom Institutu

Doktor Milan Lukić predložen je za člana radnog tima Ministarstva poljoprivrede za rešavanje strateških problema u malinarstvu, a Institutu je poverena jedna od ključnih uloga u razvoju ove grane poljoprivrede

0

Sastanku predstavnika Ministarstva poljoprivrede sa malinarima i hladnjačarima, prisustvovao je i direktor čačanskog Instituta za voćarstvo. Doktor Milan Lukić predložen je za člana radnog tima za rešavanje strateških problema u malinarstvu, a Institutu je poverena jedna od ključnih uloga u razvoju ove grane poljoprivrede.

– Institut za voćarstvo u narednom periodu treba da bude ključni faktor u povećanju prinosa maline, odnosno rešavanju problema upravo u tom segmentu. Dakle, sa jedne strane mi treba da utičemo na povećanje prinosa po jedinici površine, ali sa druge imamo i jedan možda još važniji zadatak. Radi se o zadatku koji je i za naš Institut, ali i za Srbiju od velikog značaja. Naime, bićemo glavni nosioci proizvodnje kvalitetnog i sertifikovanog sadnog materijala visoke kategorije, kaže Lukić.

Rad na selekciji klonova i reonizaciji

Direktor čačanskog Instituta za voćarstvo ističe i da je na sastanku u Ministarstvu poljoprivrede zaključeno da je proizvodnja sadnog materijala najviše kategorije kulturom tkiva, od strateškog značaja.

– Mi bismo mogli da proizvodimo i sadni materijal nižih kategorija i imali bismo mogućnost da u Srbiji zasnivamo veći broj matičnjaka za proizvodnju sadnog materijala sertifikovane i osnovne kategorije. Naravno, sve je to dogovoreno na bazi činjenice da u našoj zemlji ne postoji dovoljna količina sadnog materijala maline. Nekvalitetan sadni materijal je ujedno i razlog, ako ne i ključni razlog, zašto su prosečni prinosi maline kod nas veoma niski u poređenju sa onim mogućim. Međutim, mi, mislim na zajednicu, moramo mnogo da radimo na reonizaciji voćarske proizvodnje. Zasadi maline se u Srbiji često zasnivaju na terenima koji ne ispunjavaju ni minimum uslova u skladu sa zahtevima ove vrste voća. Svakako da je i to jedan od razloga nepostizanja adekvatnih prinosa u skladu sa genetičkim potencijalom samih sorti. Istovremeno, naš Institut mora da nastavi da radi na klonskoj selekciji naših najznačajnijih sorti, odnosno na odabiranju klonova vilameta i mikera i na njihovom umnožavanju i povećavanju genetskog potencijala, rekao je doktor Lukić.

 

POSTAVI ODGOVOR