U Registar stambenih zgrada upisano svega 19 skupština stanara

U Registar stambenih zgrada upisano svega 19 skupština stanara

U Gradskoj stambenoj agenciju kažu da građani uskoro neće moći da izbegnu odgovornost oko fasade koja otpada ili krova sa koga padaju crepovi

1

Odluka o kućnom redu u stamebnim zgradama, koju je Skupština grada Čačka donela u julu prošle godine, predviđa formiranje Registra stambenih zgrada i formiranje kućnih saveta, čijim će radom koordinirati Gradska stambena agencija u Čačku. Brankica Jelić, stručni saradnik za pravne poslove u ovoj agenciji, kaže da se do sada samo 19 skupština stanara upisalo u Registar stambenih zgrada, što je veoma mali broj. Prema njenim rečima nakon donošenja novog Zakona o stanovanju i održavanju zgrada skupštine stanara će morati da se usklade sa novim propisima.

– Upis u Registar je veoma jednostavan i sve potrebne informacije, kao i dokumentacija, se mogu dobiti dolaskom u prostorije Gradske stambene agencije ili skidanjem odgovarajućih obrazaca sa stranice našeg sajta. Dokumentacija podrazumeva jedan formular odnosno obrazac zapisnika sa zasedanja skupštine zgrade, odluku o izboru predsednika skupštine stanara, potom jedan obrazac koji se popunjava i dostavlja u prostorije Gradske stambene agencije, nakon čega agencija po proveravanju svih dostavljenih dokumenata mi izdajemo ogovarajuće uverenje o tome da je skupština stanara i oformljena. Gradska stambena agencija je do sada izdala 19 takvih uverenja koji su kod nas evidentirali svoje postojanje. Sa ovim uverenjem zainteresovani predstavnici skupštine stanara se obraćaju u Upravu za trezor gde dobijaju poreski identifikacioni i matični broj, a nakon toga u Odeljenju za statistiku u Kraljevu odgovarajuće rešenje o upisu. Nakon što pribave ovu dokumentaciju mogu otvoriti tekući račun i pristupiti izradi pečata. Tek tada skupštine stanara imaju status pravnog lica, objašnjava Brankica Jelić.

Loš odziv za upis u Registar

Prema njenim rečima Gradska stambena agencija je u proteklom periodu kroz razne aktivnosti pozivala građane da uđu u proceduru upisa u Registar, međutim, odziv je neočekivano mali.
– Nismo sigurni zbog čega je to tako. Očigledno da skupštine stanara nisu zainteresovane, jer to zahteva određene obaveze. Stanare jedna vrsta obaveze svakako čeka bez obzira da li su oni osnovali skupštinu ili ne. Novi Zakon o stanovanju i održavanju zgrada koji se očekuje narednog meseca, propisuje obavezu formiranja kućnih saveta, kao i nadležnosti u vezi sa bezbednošću i brigom oko stambenog prostora. Kada taj zakon stupi na snagu, on stanare pojedinačno neće prepoznati, rekla je Jelićeva.

Zgrade bez kućnog saveta, dobiće prinudnog upravnika

Dobijanjem svojstva pravnog lica, skupštine stanara će ubuduće u svojoj režiji moći da angažuju izvođače radova, moći će da izdaju svoj zajednički prostor i upravljaju tim sredstvima, a pred državnim organima lakše će ostvarivati svoja prava.

– Dobijamo još jedan zakon u prilog tome da je stambena zgrada vlasništvo njenih stanara u onom procentu u kome oni u njoj poseduju stambeni prostor. Proporcionalno tome stanari će biti i odgovorni za funkcionisanje zgrade i imaće obavezu da brinu o svojoj imovini, odgovaraće za bezbednost objekta i ljudi koji se u njemu nalaze. Očekuje se da će nova zakonska regulativa razrešiti situacije u kojima stanari ne mogu da se dogovore, pa godinama posmatraju svoju zgradu na kojoj otpada fasada, prokišnjava krov ili se voda uliva u podrume. Do sada se javilo svega 19 predsednika kućnih saveta, očekujemo da će taj broj biti daleko veći, jer će to biti zakonska obavreza koju će svi morati da poštuju. Ukoliko do toga ne dođe, postojaće mere koje će država sprovoditi. Ako neko ne želi da formira skupštinu stanara i izabere predsednika, država će mu dodeliti prinudnog upravnika. Stanari će prema tom licu imati određenu obavezu, a kao što se ranije govorilo, jedan prinudni upravnik tu funkciju će moći da obavlja u više zgrada, zaključuje Brankica Jelić.

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR