Porodica je važna karika u odrastanju svakog deteta. O tome kako odnosi u porodici mogu uticati na dete i njegovo ponašanje, da li na pravi način shvatamo značaj i težinu rodnih uloga i da li smo na pravom putu u borbi za ravnopravnost polova, razgovarali smo sa Radmilom Živković, predsednikom Komisije za ravnopravnost polova i podršku porodici u Skupštini Čačka.
Živković kaže da je dete produkt stanja u porodici i da ono treba da odrasta u stabilnoj zajednici uz čiju pomoć će formirati svoju ličnost.
Odnosi u porodici oblikuju ličnost deteta
– Smatram da je zdrava i čvrsta porodica osnovni uslov za dobru budućnost svakoga deteta. To je prvo i pravo mesto na kojem se formira njegova ličnost, što znači da od odnosa koji vladaju u samoj porodici i od toga kako se članovi porodice ophodne jedni prema drugima, zavisi kako će se dete odnositi prema društvu, školi i nasilju. Često čujemo da se dešava nasilje među decom, i smatram da je to nasilje u većini slučajeva rezultat onoga što su videli ili doživeli u svojoj porodici. Roditelji su najveći uzori svojoj deci, tako da se vrlo često dešava da deca oponašaju njihovo delovanje. Kao predsednik Komisije za ravnopravnost polova i podršku porodici, ja se zalažem za stabilnost jedne prosečne porodice koja detetu treba da pruži pravi primer kako bi ono izraslo u stabilnu osobu, kaže Živković.
Da bi dete izraslo u stabilnu osobu i razumelo značaj i smisao rodnih uloga i rodne ravnopravnosti u svojoj mikro-zajednici, sistem, kao glavni oslonac u oblikovanju mladog čoveka, mora da pretrpi suštinske promene. Jer teorija je jedno, a praksa drugo, a čini se da smo u trci ka ravnopravnosti polova prenebregnuli suštinu rodnih uloga.
Može li žena da izdrži teret svojih uloga u borbi za rodnu ravnopravnost?
Prema rečima Radmile Živković, sistem na pogrešan način pokušava da postigne ravnopravnost između muškarca i žene. Ona smatra da niko ne razmišlja o tome koliko jednoj ženi može biti teško da istovremeno bude majka, supruga i zaposlena na nekom rukovodećem položaju. Takođe, naša sagovornica smatra da su marginalizovane kategorije žena prepuštene same sebi.
– Svi se zalažu za to da žene treba da budu mnogo odlučnije u borbi za ravnopravnost i da na sve načine treba da se izjednače sa muškarcima, ali ja postavljam pitanja kako ženi omogućiti vreme i snagu da ona istovremeno bude majka, supruga i zaposlena na rukovodećem položaju i kako društvo može da pomogne da ona funkcioniše na taj način. Ono što moram primetiti, i o čemu sam često govorila na različitim skupovima, jeste da se žene koje žive na selima nalaze u jako nezavidnoj situaciji, i da su one u mnogo gorem položaju u odnosu na žene koje žive u gradu. Žene na selu imaju obavezu da održavaju svoja domaćinstva, da se brinu o deci, da rade različite fizičke poslove, a nakon što sve to obave, od njih se očekuje da budu aktivne i u mesnoj zajednici. Smatram da je to previše i čini mi se da su marginalizovane kategorije žena prepuštene same sebi, dok one koje su obrazovane i samosvesne, društvo još više forsira. Treba da ih forsira, ali smatram da će se one, kao takve, i same snaći.
Rodno senzitivan jezik – pogrešan način podsticanja ravnopravnosti
Živković kaže da je upotreba rodno senzitivnog jezika još jedan od pogrešnih načina na koji društvo pokušava da poboljša položaj žena.
– Društvo po svaku cenu pokušava da uvede izmene u jezik koje se odnose na nazive zanimanja žena i na njihove titule, tako da se za neku ženu neće reći da je ona na primer borac za prava, već borkinja. Smatram da jezik ne treba skrnaviti na takav način. Ženu ne možete podići za stepenicu više tako što ćete je nazvati borkinjom, psihološkinjom i vojnikinjom. Ženi treba pružiti njeno mesto u sistemu, društvu, porodici, na radnom mestu, na ulici, i svaka žena treba da bude svesna da joj sve to pripada, zaključuje Radmila Živković.
SANU: Borkinja, psihološkinja, vojnikinja je gramatički nepravilno!
Podsećanja radi, povodom aktuelne teme o rodno senzitivnom jeziku i promenama u srpskom jeziku u tom pogledu, Institut za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti doneo je 2015. godine Odluku „Kako imenovati zanimanja i titule ženskih osoba“, u kojoj je naveo:
„Rodna neutralnost generičkog muškog roda u srpskom jeziku nije pretpostavka, već lingvistička činjenica. Gramatike srpskog jezika u zvaničnoj upotrebi kažu da imenice koje znače vrstu, zvanje ili zanimanje označavaju bića oba pola. Stoga tvrdnja da upotreba generičkog muškog roda ugrožava prava žena, stoji u neskladu sa važećim stavom lingvističke nauke, kaže se u Odluci Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU i dodaje:
„I ne samo to ― ovakva bi tvrdnja podrazumevala da su gotovo svi zakonodavni akti Republike Srbije, počev od Ustava, rodno diskriminatorski, jer se u njima ne koriste dosledno oblici ženskog roda. Pri tom, Zakon o ravnopravnosti polova, sasvim u skladu sa važećom gramatikom srpskog jezika, izričito kaže: Termini kojima su u ovom zakonu označeni položaji, profesije, odnosno zanimanja, izraženi u gramatičkom muškom rodu, podrazumevaju prirodni muški i ženski rod lica na koje se odnose“.
Srpski lingvisti, okupljeni u Odboru za standardizaciju srpskog jezika, navode da gramatička kategorija ne može uticati na diskriminaciju ili ravnopravnost žena, jer ravnopravnost ne zavisi od upotrebe pojedinih gramatičkih kategorija već od konteksta u kome su one upotrebljene.
Kao preporuku u cilju izbegavanja banalizacije srpskog jezika, oni navode:
„Kada je reč o oblicima ženskog roda za označavanje profesija, koji nisu normirani ili uobičajeni u jezičkoj praksi, ispravno je koristiti generički muški rod (npr. borac, pilot, akademik), jer njegova upotreba nikako ne implicira diskriminaciju žena, već podrazumeva svest o jednakoj društvenoj (/ljudskoj) vrednosti muškarca i žene“.
