U Prehrambeno-ugostiteljskoj školi u Čačku prošle godine je sprovedena anketa o nasilju u kojoj je učestvovalo 226 učenika, od kojih 147 devojaka i 79 mladića. Učenici 3. i 4. razreda anonimno su odgovarali na pitanja vezana za različite vrste nasilja.
– Na pitanje da li su izloženi bilo kakvom obliku nasilja 91,6 odsto učenika je odgovorilo negativno, dok je 8,41 odsto potvrdilo da u školi doživljava nasilje. Od toga je 6,64 odsto učenika reklo da se radi o verbalnom nasilju, dok se samo jedna devojka izjasnila da je bila žrtva fizičkog nasilja, kaže Vesna Kuveljić, pedagog Prehrambeno-ugostiteljske škole i dodaje da nijedan ispitanik nije naveo da je bio izložen rodno zasnovanom, odnosno seksualnom obliku nasilja.
Škola ohrabruje prijavljivanje nasilja, ali učenici ne traže pomoć
Rezultati ankete pokazali su da čak 70 odsto učenika koji su doživeli neki oblik nasilja to nisu prijavili nadležnima – ni školi, ni policiji, a ni roditeljima. Nameće se pitanje zbog čega je ovaj procenat veliki, da li učenici ne znaju kome treba da se obrate kada pretrpe neku neprijatnost ili ih je strah da to učine plašeći se posledica.
– Jedno od pitanja u anketi bilo je i da li su učenici zatražili pomoć kada su bili izloženi nasilju, na šta je 6 ispitanika odgovorilo potvrdno, a 13 ih je reklo da nisu tražili pomoć. Skoro 70 odsto učenika nije prijavilo nasilje, što nas navodi da se zapitamo zbog čega oni to nisu učinili. U školi se trudimo da što više pričamo sa njima o tome, ohrabrujemo ih da treba da prijave nasilje, ali sve češće se dešava da od učenika čujemo kako „ne vredi prijavljivati jer ne veruju sistemu”, objašnjava pedagog škole.
Roditelji skrivaju probleme svoje dece
Ono što je posebno poražavajuće je to što roditelji učenika takođe ne prijavljuju nasilje. U većini slučajeva pokušavaju da na svoju ruku „izvuku” dete iz problema, ali dešava se samo da situacija postane još gora.
– Događalo se da dete upadne u problem sa kockom, gde se pojavljuju i veliki novčani dugovi koje su roditelji podmirivali pokušavajući da sami reše problem, ne želeći da uključe školu ni policiju u rešavanje teške situacije, navodi Kuveljićeva.
Nasilje na društvenim mrežama sve rasprostranjenije
Pedagog Prehrambeno-ugostiteljske škole kaže da 2/3 populacije u školi čine devojke, pa je zbog toga najviše prisutno verbalno, odnosno psihološko nasilje.
– Ono obuhvata tračarenje, ogovaranje i spletkarenje. Mada, ponekad se dogodi da sve to preraste u fizički obračun između devojaka. Posebno bih istakla da su vrlo rasprostranjeni oblici elektronskog nasilja, kao što je na primer komentarisanje fotografija na društvenim mrežama kada učenici upućuju jedni drugima pogrdne i ružne komentare na račun fizičkog izgleda. Već tada nastaju prvi sukobi koji kasnije mogu da kulminiraju u fizički obračun, kaže Kuveljićeva.
Svaki zaposleni u školi je dužan da prijavi nasilje
Prema rečima Vesne Kuveljić, u školama postoje dve vrste aktivnosti koje se odnose na nasilje, a to su interventne aktivnosti koje se primenjuju kada postoji sumnja ili saznanje da se nasilje dogodilo, kao i preventivne aktivnosti. Tim za borbu protiv nasilja broji 6 članova koji su u svakom trenutku dužni da reaguju na nasilje ukoliko ga primete.
– Posebno bih istakla da nije samo tim za borbu protiv nasilja dužan da ga prijavi, već se to odnosi na sve zaposlene u školi, od domara do direktora. Svi zaposleni su upoznati sa osnovnim dokumentima koje je donelo Ministarstvo prosvete i procedurama koje se moraju primeniti. Nema mesta panici i konfuziji, svi znamo šta treba da radimo kada se suočimo sa nasiljem, ističe naša sagovornica.
