Tribina na temu „Zaštita dece od nasilja – zakonski okvir i praksa” nedavno je održana u Čajetini sa ciljem da se javnost upozna sa projektom koji se sprovodi u 20 srpskih opština, a koji podrazumeva da se opšti i pojedinačni protokoli za zaštitu dece od nasilja primenjuju na nivou lokalnih samouprava na odgovarajući način.
Marija Novaković, psiholog Osnovne škole „Dimitrije Tucović” i učesnik tribine, kaže da je cilj tribine bio da se zajednica osvesti da je neprihvatljivo ćutati kada znamo da se nasilje dešava.
– Naš cilj je da na lokalnom nivou imamo dobru međusobnu saradnju, da bude definisan način razmene informacija važnih za postupanje u slučajevima nasilja, da bude tačno određena uloga i nadležnost svih aktera uključenih u rešavanje, da ljudi podrazumevaju iste stvari pod nasiljem, tj. da znaju tačno da definišu šta jeste nasilje i kome da se obrate u slučaju da primete nasilje, rekla je Novaković.
Rodno nasilje ne prepoznajemo u dovoljnoj meri
Rodno zasnovano nasilje duboko je ukorenjeno u našem društvu, ali mi po tome nismo jedinstveni, smatra psiholog ove škole. Ona naglašava da taj stereotip postoji i u mnogim drugim društvima čak i u većoj meri nego kod nas i da se pre svega odnosi na to šta društvo očekuje i određuje – kako treba da se ponašaju žene, a kako muškarci.
– Rodno zasnovano nasilje je svaki oblik nasilja koji se sprovodi nad osobom zbog pripadnosti određenom polu. Ono je duboko ukorenjeno u našem društvu, ali i u mnogim drugim društvima čak i u većoj meri nego kod nas. Ova vrsta nasilja je širok pojam i postoje neki njegovi aspekti koji su zaista prepoznati, o kojima se dosta priča i sprovode se široke društvene akcije da bi se takvo nasilje sprečilo. U njih spadaju seksualno uznemiravanje, seksualno nasilje, nasilje u partnerskim odnosima, nasilje zbog seksualne orijentacije… Međutim, postoje i oblici rodno zasnovanog nasilja koji kod nas nisu dovoljno ili uopšte prepoznati i ne radimo dovoljno kako bismo ih sprečili, a to su rodne predrasude ili rodna diskriminacija, kao i rodno ukalupljivanje, objašnjava psiholog.
Rodne predrasude i ukalupljivanje
Rodna diskriminacija je prisutna svuda, čini se da je ukorenjena u našoj kulturi i da još uvek ne uspevamo da napravimo veći pomak po tom pitanju.
– Ukoliko, na primer, jednoj devojčici koja voli fudbal i ima veliku želju da trenira taj sport, kažete da to ne treba da radi jer to nije za devojčice, treba da znate da je u pitanju rodna predrasuda. Mi se svakodnevno srećemo sa takvim predrasudama, ali niko od nas ne obraća posebnu pažnju na to jer svi to prihvatamo kao nešto prirodno. Smatram da je rodna diskriminacija svuda prisutna, pa i u školama.
Ona navodi da još jedan oblik rodno zasnovanog nasilja koji kod nas nije dovoljno prepoznat i na kojem se ne radi dovoljno, jeste rodno ukalupljivanje.
– Rodno ukalupljivanje znači da očekujete da će se jedna osoba ponašati onako kako se ponaša većina. Na primer, ukoliko imate dečaka koji voli ples i želi da igra balet, on će sigurno naići na osudu od strane društva – trpeće zadirkivanje i podsmevanje. Od njega se očekuje da se bavi fudbalom ili nekim drugim sportom koji je označen kao „muški”, kaže Novaković.
Verbalni sukobi među učenicima učestaliji od fizičkih
Tokom prethodnog meseca u Osnovnoj školi „Dimitrije Tucović” sprovedeno je istraživanje o vršnjačkom nasilju. U anketi je učestvovalo više od 300 učenika starijih razreda, a psiholog škole kaže da je zadovoljna rezultatima koji su pokazali da nasilje nije u većoj meri prisutno u ovoj školi.
– Anketirano je 322 učenika od kojih je 40 odsto reklo da retko dolazi do nasilja u školi, 48 odsto je izjavilo da se nasilje dešava ponekad, a 11 odsto učenika se izjasnilo da do nasilja dolazi često. Podaci nisu alarmantni, naravno uvek može bolje, ali ovo istraživanje pokazuje da nasilje nije u velikoj meri prisutno u našoj školi. Istakla bih da među učenicima mnogo više dolazi do verbalnih sukoba, nego do fizičkih. Prisutna su ogovaranja, vređanje, ismevanje… Ali deca vrlo često ne shvataju ozbiljnost toga, uglavnom kažu da su se šalili. Nisu svesni da neke osobe to zaista može da povredi, objašnjava naša sagovornica.
Seksualno uznemiravanje kao oblik rodno zasnovanog nasilja
Jedan vid rodno zasnovanog nasilja koji je prisutan u školama jeste seksualno uznemiravanje koje se dešava kod dece koja ulaze u pubertet, kaže Marija Novaković i dodaje da je ta pojava razvojno uslovljena i da se uvek događa u tom periodu.
– U našoj školi ne postoji konkretan primer nasilja koji bih mogla da okarakterišem kao rodno zasnovano, ali ono što se dešava u našoj, a verujem i u svim drugim školama, jeste seksualno uznemiravanje gde uglavnom dečaci, na neprimeren način, dodiruju devojčice. To je razvojno uslovljeno i dešava se u tom uzrastu. To je najprisutniji oblik rodno zasnovanog nasilja koji nije toliko ozbiljan jer je dovoljno da se sa tim detetom obavi razgovor ili dva, i da sve to prestane.
Svi u školi su obučeni za borbu protiv nasilja
Marija Novaković ističe da u školi imaju formiran tim za borbu protiv nasilja, kao i to da su sprovedene sve mere kako bi svi zaposleni u školi bili upućeni i znali kako treba da odreaguju kada se nasilje dogodi.
– U poslednjih desetak godina je zakonska obaveza svake škole da ima formiran tim za borbu protiv nasilja. U našoj školi su sprovedene mere kako bi svi zaposleni bili upućeni i znali koji su koraci u tim interventnim aktivnostima. Nismo imali situaciju da se nasilje desi, a da neko od zaposlenih ne odreaguje kako treba, zaključila je Novaković.
Učešće svih aktera društva je od ključnog značaja
Ova tribina je primer kako lokalna zajednica, sa akterima iz svih društvenih sfera, treba da pristupi problemu nasilja koji je u školama sve prisutniji, kako bi pravovremeno razvila odgovarajuće mehanizme odgovora na probleme koji se mogu javiti.
Ovakve i slične aktivnosti trebalo bi da imaju svrhu umrežavanja svih subjekata društva na lokalu – od obrazovnih institucija, Centra za socijalni rad, policije, tužilaštva, do roditelja – odnosno svih međusobno povezanih aktera koji bi redovno razmenjivali saznanja i informacije na način da se dobije celovita slika o slučajevima nasilja u školama na nivou lokalnih samouprava.
