S obzirom na to da škola predstavlja okruženje u kome deca provode mnogo vremena i izložena su različitim faktorima koji utiču na njihove buduće vrednosti i ponašanje, potrebno je razmotriti brojne faktore koji utiču na ponašanje učenika i neretko dovode do nasilja na osnovu roda, pola ili seksualne orijentacije u osetljivom adolescentskom dobu. Jedan od tih faktora je upotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci.
U istraživanju na temu „Povezanost upotrebe supstanci i vršnjačkog nasilja među učenicima osnovnih i srednjih škola“, koje je rađeno za potrebe Klinike za psihijatriju Medicinskog fakulteta u Beogradu, učestvovali su učenici jedne osnovne i jedne srednje škole u Čačku.
Za prikupljanje podataka korišćena je anonimna anketa među učenicima koja je, između ostalog, obuhvatala i pitanja o tipu nasilja, rizičnim mestima i vremenu vršenja nasilja, nasilju pod dejstvom alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci. U anketi je učestvovalo 216 učenika, od toga 100 učenika osnovne i 116 učenika srednje škole.
Psihoaktivne supstance lako dostupne
Većina anketiranih učenika srednje škole, njih 70,7 odsto, odgovorila je da su im lako dostupni duvan, alkohol i psihoaktivne supstance, dok je taj procenat kod anketiranih učenika osnovne škole manji ali nije zanemarljiv, i iznosi 11 odsto.
Na pitanje da li je učenik koji je vršio nasilje bio pod dejstvom alkohola ili psihoaktivnih supstanci, 3 odsto učenika osnovne, odnosno 1 odsto učenika srednje škole odgovorilo je pozitivno.
Rezultati ankete pokazali su da je povezanost upotrebe alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci sa vršnjačkim nasiljem prisutna u obe anketirane čačanske škole, ali da nije statistički alarmantna.
Seksualno uznemiravanje doživelo 4 odsto učenika
Seksualno nasilje, kao jedan vid rodno zasnovanog nasilja, nije prisutno u velikoj meri – rezultat je ankete. Oko 4 odsto učenika je reklo da je doživelo neki vid seksualnog uznemiravanja od strane svojih vršnjaka, a to se uglavnom odnosi na seksualno zadirkivanje i nedozvoljeno dodirivanje delova tela. Ovaj oblik rodno zasnovanog nasilja u školama je najzastupljeniji, a psiholozi smatraju da je ta pojava razvojno uslovljena i da se uvek događa kod dece koja su u pubertetu.
Mlađi učenici skloni fizičkom nasilju
U osnovnoj školi najčešće je prisutno fizičko nasilje. Prema nalazima ankete, 66 odsto ispitanih učenika osnovne škole izjasnilo se da je doživelo ovaj vid nasilja, dok je u srednjoj školi izraženije psihičko nasilje – ruganje, vređanje, dobacivanje i svaki drugi vid ismevanja – koji je doživelo više od 80 odsto ispitanih učenika.
Nasilje se najčešće dešava na odmorima ili posle časova, u hodnicima ili dvorištu škole, pokazuju rezultati ankete. U 78 odsto slučajeva nasilje u osnovnoj školi vrše dečaci, dok je u srednjoj školi taj procenat nešto manji i iznosi 67 odsto. U osnovnoj školi učenik nad kojim je vršeno nasilje je najčešće dečak, dok je u srednjoj školi procentualni odnos dečaka i devojčica približan.
Deca ćute o porodičnom nasilju
Školski psiholozi navode da se ne dešava često da neko od učenika prijavi da je žrtva porodičnog nasilja i da potraži pomoć. Pretpostavlja se da je deci neprijatno da otvoreno pričaju o tome i najčešće putem anonimnih anketa može se dobiti uvid u to u kojoj je meri prisutno nasilje u porodicama učenika.
Više od 7 odsto učenika ispitanih u anketi reklo je da u njihovoj porodici postoji nasilje, a većina njih kaže da je otac taj koji vrši nasilje nad majkom. Takva situacija može biti loš primer za dete, jer se ono najčešće ugleda na svoje uzore, odnosno roditelje, pa u pojedinim slučajevima ponašanje roditelja nasilnika, odnosno negativna rodna uloga u tom kontekstu, može biti loš model koji će dete usvojiti i ispoljavati u svom ponašanju prema vršnjacima, smatraju psiholozi.
