U zasadima maline na području Moravičkog okruga identifikovano je loše kondiciono stanje zasada ove voćke i to od prošle jeseni do danas. Prema rečima Aleksandra Leposavića, naučnog saradnika Instituta za voćarstvo u Čačku, stanje je od 40 do 50% lošije u odnosu na prošlu godinu pre svega zbog izmrzavanja i prisustva velikog broja štetočina i bolesti.
– Sve je posledica velikih kiša i velike vlage prošle godine, a dosta je problema napravila i pojava kasnog cvetanja u septembru i plodonošenja u oktobru tako da su malinjaci prilično nepripremljeni ušli u zimu. Niske temperature u decembru i ekstremno niske temperature u januaru koje su u pojedinim područjima ivanjičke i ariljske opštine iznosile i -25 ili -27 stepeni, veliki deo zasada nije mogao da podnese. Međutim, nije stradala samo malina, nego i šljiva, trešnja i jagoda, kaže Leposavić.
Ratarske i povrtarske kulture u relativno dobrom stanju
Direktnih štetnih posledica nepovoljnih vremenskih prilika na ratarske i povrtarske kulture nema, kaže savetodavac Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Čačku, Milan Damljanović. On dodaje da je izuzetak tek iznikli krompir na kojem može da dođe do površinskog izmrzavanja.
– Na pšenici i na ozimim kulturama vremenske neprilike nisu nanele nikakve direktne štete. Međutim, problem će predstavljati indirektne štete, odnosno kašnjenje vegetacije. Nikada nije dobro kada u toku vegetacije dođe do nekih abnormalnih vremenskih promena koje praktično zaustave vegetacioni tok. U ovom trenutku je još rano da se govori o toj vrsti štete, to ćemo moći da sagledamo tek za desetak do petnaest dana. Ali, mi smo već imali veliki zaostatak u razvoju pšenice u toku zime, sada se taj proces ponovo zaustavlja, a i kod kukuruza može doći do velike indirektne štete ako se ovako hladno vreme nastavi, rekao je Damljanović.
