Nedavno smo u tekstu „U susret Saboru trubača“ skrenuli pažnju nadležnima iz Odbora za organizaciju 58. Sabora na nimalo lep prizor na kružnom toku u Bjelici – simbol dragačevske manifestacije zarastao u korov. Iz organizacionog odbora su još pre toga najavili da je za manifestaciju sve spremno a da će se „detalji rešavati u hodu“.
Taj hod se očigledno meri puževim tempom jer do danas trava i korov oko ovog simbola nisu posečeni i povađeni a gosti samo što nisu stigli. Činjenica je da je bujno zelenilo nešto što krasi ovaj kraj i doprinosi njegovoj specifičnoj lepoti, ali ne i tamo gde mu mesto nije.
Lepo je to što se ove godine po najavama očekuje veća posećenost nego lane, kako domaćih tako i stranih turista, i što su smeštajni kapaciteti već popunjeni ali ne bi bilo zgoreg angažovati jedno lice sa jednom mašinom u toku jednog prepodneva da raskrči ovu vrzinu. Za površinu ove veličine više i ne treba, a pritom je krajnje civilizovano i domaćinski.
Kao što današnja slika sa bazena u Guči jasno svedoči o tome da je redovno održavanje zelenih površina moguće i da doprinosi opštem utisku, ni za kružni tok u Bjelici ne treba mnogo. Naročito ako se ima u vidu da će simbol manifestacije najviše privlačiti pažnju turista koji na nju dolaze.
Jer Sabor nisu samo šatra i burad piva…Kad se već truba daleko čuje, omogućite joj da se i daleko vidi.
Један одговор
Odavno je Saboru truba nebitna, pa tako i ovaj simbol zarasta u korov. Simbolično.