U centru Čačka postavljena je instalacija u vidu wc šolja naslaganih u vertikalnom nizu jedna na drugu, a ova neobična postavka, koju autor Branislav Nikolić naziva „Beskonačni niz“, visoka je kažu pet metara. Nekima je duhovita, drugi je smatraju sramotnom, a najveći je broj onih koji ne mogu da je protumače. Iz pokreta Dveri su se oglasili saopštenjem u kojem iznose svoje tumačenje instalacije i elemenata u vidu wc šolja kao beskonačnog niza afera lokalne i republičke vlasti i, kako navode, slažu se sa tumačenjem stvarnosti autora „da je glavni cilj ove instalacije postavljanje pitanja pojedinca samom sebi, kao i kolektivu, dokle smo mi stigli“. Dveri izražavaju nadu da će, kako kažu, skorija budućnost oblikovati skulpturu sazdanu od sudskih spisa i dati doprinos u rešavanju nagomilanih afera iz beskonačnog niza.
Zašto baš wc šolje?
Sam izbor elemenata u vidu wc šolja „daju pravo konzumentu ove angažovane umetnosti da ih u ravni svakodnevice poistoveti sa, blago rečeno, nehigijenskim ponašanjem pojedinaca iz aktuelne lokalne vlasti koji su akteri afera, koje naslagane jedna na drugu neodoljivo podsećaju na umetnikovo viđenje stvarnosti. Nadamo se da će skorija budućnost oblikovati jednu skulpturu koja će po gabaritima nadvisiti skulpturu gospodina Nikolića, sazdanu od registratora punih sudskih spisa i dati doprinos u rešavanju nagomilanih afera iz beskonačnog niza“, navodi se u saopštenju Dveri.
Komentarišući ovu postavku, Đorđe Šipetić, arhitekta i odbornik Dveri u skupštini Čačka, ističe da bi sam centar grada trebalo ujedno da bude i njegova razglednica i dodaje da je, ne ulazeći u umetničku suštinu ove instalacije, prihvatljivo to što će ona biti privremena.
– Nisam previše oduševljen sa ovakvom postavkom, naročito kada su u pitanju javni prostori, a naročito kada je u pitanju sam centar grada koji bi trebalo da posluži kao jedan vid razglednice svakog grada, pa i grada Čačka. Takođe, ne bih previše da ulazim u umetničku nit ovoga dela i interpretaciju umetnika, ali kao javni delatnik nisam previše oduševljen što je jedna ovakva skulptura zauzela centralno gradsko mesto. Ali, mogu to da prihvatim jer, kako su najavili, ona će biti privremenog karaktera tako da je to još podnošljivo, odnosno prihvatljivo. Što se tiče same asocijacije ove postavke wc šolja, kako se naziva ovo delo „Beskonačni niz“, prva asocijacija nam je bila beskonačni niz afera čačanske vlasti, ali ne samo čačanske već i republičke vlasti. Mislim da su i građani upoznati sa brojnim aferama koje se otkrivaju ovih dana, pre svega na republičkom nivou, ali tu su i one standardne čačanske afere. Bilo da je to gašenje FK Borac, rušenje „Sutjeske“, urbanistički i saobraćajni haos, skandal sa ponašanjem direktora Doma učenika, zagađenje Morave i praktično zaštita zagađivača Morave, kao i brojne druge afere koje smo pobrojali u saopštenju. To je bila naša prva asocijacija kada smo saznali za ime ovog dela, „Beskonačni niz“.
„Sutjeska je predstavljala naš genius loci“
Iako naružen još pre nekoliko decenija, vizuelni identitet Čačka se donekle održao, ističe Đorđe Šipetić ali dodaje da je zabrinjavajuće to što se proces narušavanja nastavlja danas, a kao primer navodi bioskop „Sutjesku“.
– Identitet grada Čačka nije nestao sa Milunom Todorovićem i Srpskom naprednom strankom. On je naružen nekoliko decenija ranije, još nakon Drugog svetskog rata. U izvesnoj meri on postoji, nije u potpunosti izgubljen, ali i to nešto što postoji očigledno da se svakodnevno narušava a najužasniji primer jeste i rušenje bioskopa „Sutjeska“. Bioskop „Sutjeska“ je bio pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kao kulturni spomenik jer je svedočio o predratnoj arhitekturi odnosno arhitekturi predratne moderne. Ali to nije bilo dovoljno Milunu Todoroviću i gradskoj vlasti pa su ga srušili. Pa čak ni to im nije bilo dovoljno, pa su protivno urbanističkim propisima sagradili sprat više. Nevezano za svoju arhitektonsku vrednost, taj objekat je bio kultno mesto grada Čačka i imao je veliki značaj za Čačane. Sećamo se svi letnje bašte i brojnih koncerata koji su tu održavani, dakle bio je kultno mesto grada, ono što se u arhitekturi naziva genius loci, dakle duh grada. Duh grada se održavao. I onda su došli neki ljudi, srušili su ga i sagradili poslovno-stambene kvadrate od kojih su profitirali a zauzvrat nama dali neku sobu u podrumu koju su nazvali bioskop. To je vređanje inteligencije grada Čačka, kaže Đorđe Šipetić.
Један одговор
Hahaha taman da mogu da idem ko čovek u WC 😀