Roditelji školaraca pored redovnih izdataka za polazak detata u školu i ove jeseni izdvojili su određene iznose na ime takozvanog „đačkog dinara“.
Po zakonu škole ne bi smele ovaj novac da traže od roditelja, međutim većina škola odluku o naplati „đačkog ili roditeljskog“ dinara prepustila je roditeljima. U svim obrazovnim institucijama u kojima se đački dinar naplaćuje, roditelji su ti koji su se saglasili da na ovaj način novčano pomažu školu koju im dete pohađa. Đački dinar plaća se na osnovu odluke Saveta roditelja.
U čačanskim osnovnim i srednjim školama đački dinar roditelji plaćaju od par stotina do nekoliko hiljada dinara.
Recimo u Ekonomskoj školi na smeru za komercijaliste taj iznos je 3500 dinara. U osnovnim školama „Sveti Sava“ je 500, „Dr Dragiša Mišović“ 300, dok je u Tehničkoj školi taj iznos 2000 dinara.
Prema rečima Danila Beodranskog, načelnika Školske uprave Moravičkog okruga đački dinar nije obavezan, a tamo gde se naplaćuje trebalo bi da bude isključivo u cilju unapređenja procesa nastave.
– Đački dinar nije zabranjen sa stanovišta zakona, ako su ispunjeni određeni uslovi koji propisuju da je odluku naplati u određenom iznosu usvojio Savet roditelja, koji propisuje i njegovu namenu. Cilj „đačkog dinara“ je da se unapredi proces nastave i uslove u kojima deca rade. Postije i zloupotrebe, a i one su najčešće kod prvaka i u osnovnim i srednjim školama jer na početku školske godine ti rauredi još uvek nemaju formirane savete roditelja. Škole često koriste da i od tih roditelja, odnosno dece traže novac. To je ono što je protivzakonito i inspekcija to mora da sankcioniše. Đački dinar nije obavezujuć i roditelj ne mora da ga da, to je dobra volja roditelja ako procenjuje da je namena korišćenja dobra za njegovo dete. Isto tako nedavanje đačkog dinara ne opravdava školu da učeniku ne da sve ono što zakon propisuje, a odnosi se na bilo koju potvrdu koju đak treba da dobije od škole kao institucije – smatra Danilo Beodranski.
Roditelji imaju pravo da znaju gde je potrošen svaki dinar koji su dali školi na ime ovog izdatka, Beodranski objašnjava i proceduru uvida u trošenje đačkog dinara. – Savet roditelja je institucija definisana zakonom koja vrši uvid u trošenje tih para. Direktor škoel, odnosno službe koje se time bave, obavezne su da Savetu podnose periodične izveštaje o utošku tih sredstava za svaki razred pojedinačno. Savet roditelja je to telo koje koje takve odluke rukovodstva odobrava ili ne odobrava. Ta vrsta zloupotreba ne bi smela da se desi. Roditelj ima pravo da dobije na uvid gde su potrošene pare od đačkog dinara – kaže Beodranski.
Beodranski navodi lep primer kako se đački dinar troši u školama u Sloveniji.
– U pojedinim školama u Sloveniji, recimo, roditelji daju po 20 evra mesečno i imaju određena prava. Učenik recimo može da bira kod kog nastavnika će da sluša dopunsku ili dodatnu nastavu, đak može da bira kod koga će da ide na slobodne aktivnosti, a to su sve privilegije zahvaljujući kojima u toj državi se broj privatnih časova sveo na minimun. Ova pojava u Sloveniji doprinela je i poboljšanju celokupnog sistema obrazovanja, naročito među prosvetnim kadrom jer se stvorila zdrava konkurencija. Tek tada, po broju zainteresovane dece, postalo je očigledno koliko koji profesor zaista vredi – zaključuje Beodranski.
