Hrast na Savincu koji je posečen u julu prošle godine jer je zasmetao graditeljima auto-puta do danas nije konzerviran ni zaštićen od propadanja kako je bilo obećano.
O tome gde se danas nalazi odsečeno deblo hrasta starog šest vekova i u kakvom je stanju, govori Miliša Nikolić, predsednik MZ Savinac.
– Po tom pitanju ništa nije urađeno, hrast je razbacan svuda okolo, jedan deo je u crkvenoj porti, drugi je na kamenolomu, a grana i delova stabla ima i na nekoj napuštenoj parceli koja je uništena prilikom izgradnje auto-puta. Građevinske mašine ga prebacuju čas na jednu čas na drugu stranu, kako kome zasmeta tako ga pomeraju. Najveći deo hrasta trenutno je u porti crkve na Savincu, ali su svi digli ruke od njega, a najviše vernici i sveštenici, čim su dali da se hrast iseče znači da njima nije stalo ni do istorije ni do šestovekovnog hrasta, priča Miliša Nikolić, koji je bio jedan od glavnih protivnika da se hrast star šest vekova i visok 40 metara poseče.
Hrastu niko ne prilazi
Prošlo je više od godinu dana otkako je hrast posečen, njegovi delovi su i dalje na Savincu i niko nije pokazao interesovanje gde bi i na koji način on mogao da se sačuva.
– Delovi hrasta kisnu i propadaju, niko mu ne prilazi. Ako je već morao da se iseče, imalo je tu par stubova koji su mogli da ostanu u crkvenoj porti, kao relikvija. Priroda je tako udesila da su se dve grane tako isprepletale da su formirale krst, koji je mogao da se skloni u crkvu. Međutim, tamo to nikoga ne zanima, kaže Nikolić.
Dok ga nisu posekli sve i svašta obećavali
Čini se da nijedno drvo u Srbiji nije izazvalo pažnju javnosti kao što je to uspeo stari hrast na Savincu. Priča o hrastu je počela još u vreme kada su projektanti, nesmotreno ne obraćajući pažnju šta se nalazi na terenu, trasu nacrtali preko stoletnog hrasta-svetinje. Miliša Nikolić priča da su se nadležni utrkivali u obećanjima kako će zaštiti i sačuvati hrast, sve dok on nije posečen.
– Obećanja je bilo sa svih strana sve dok ga nisu posekli. Bilo je reči da će jedan njegov deo da stave u crkvu, a jedan da natkriju, ali to sada nije moguće jer su ga uništile građevinske mašine. Svi su davali neka obećanja, i presađivanje i premeštanje ali od toga nije bilo ništa. Pored hrasta uništen je i Savinac kao turističko i istorijsko mesto. Savinac je imao urbanistički plan još 1968. godine, a da ne pričamo da je i Vuk Karadžić pisao da je Savinac bogom dat, ali za to niko nije imao sluha, zaključuje Nikolić.
