Iako je Pokret gorana Čačka mlad pokret, osnovan 1. februara prošle godine, uspeo je da ostvari puno toga na podizanju ekološke svesti i ekološkom obrazovanju kroz vannastavne aktivnosti u osnovnim i srednjim školama, najviše kroz realizovane akcije i studijske programe.
Aleksandra Strugar, profesor razredne nastave u OŠ „Sveti Sava“ u Atenici i predsednica Pokreta gorana Čačka, osvrnula se na realizaciju akcije „Naša šuma, naša briga“, koja je ostvarena u dve faze tokom protekle godine.
– Ekološko obrazovanje počeli smo prvo u školama, zato što naša deca imaju malo znanja iz oblasti ekologije. Naš cilj je bio da uključimo decu i mlade iz svih osnovnih i srednjih škola u ovaj projekat, kako sa seoskih, tako i sa gradskog područja. Umrežili smo sve osnovne i srednje škole i zajedno sa JKP „Gradsko zelenilo“ uspeli smo prošle godine da ostvarimo svoj cilj. To je sadnja prvih 1000 stabala na teritoriji Grada Čačka u toku dve faze sadnje – prva do aprila, a druga tokom novembra. Prve škole koje su sep priključile projektu bile su OŠ „Tanasko Rajić“ i Muzička škola, koje su imale prvu akciju sadnje tokom marta prethodne godine, a kasnije su im se pridružile i ostale škole, navodi Strugar.
Sagovornica ističe da je ova akcija pokazatelj da škole mogu puno toga da učine u oblasti ekologije, u saradnji sa javnim preduzećima, Gradskom upravom i medijima.
Razvijena ekološka svest kao doprinos razvoju turizma
U periodu od 6. do 8. novembra realizovana je studijska poseta Sloveniji, gde su deca mogla da spoznaju iskustva svojih vršnjaka koji žive u ekološkoj državi kakva je Slovenija. Nakon toga, učenici su imali obavezu da prenesu stečena znanja i iskustva svojim drugarima u matičnim školama, tako da je na taj način ostvarena vršnjačka edukacija.
– Imali smo studijsku posetu Sloveniji i veoma nam je bilo bitno da deca vide kako njihovi vršnjaci iz druge države prihvataju ekološka pravila, kako se pridržavaju tih pravila i kako primenjuju stečeno znanje u svakodnevnom životu. Ono što je naših 15 učenika, iz svih osnovnih škola sa teritorije Grada Čačka, moglo da zaključi, jeste da u Sloveniji svi građani poštuju ekološka pravila i da su u oblast zaštite životne sredine uključeni svi – od najmlađe dece u vrtićima, do penzionera. Takođe, mi smo imali priliku da razmenimo iskustva sa slovenačkim kolegama. Videli smo kako izgleda njihova škola i kako oni ulažu sredstva iz evropskih fondova. U okviru školskog dvorišta, napravili su školski vrt, letnju učionicu, barsku biocenozu, odnosno životnu zajednicu. Svaka škola obavezno ima i svoju kompostanu gde odlaže višak hrane i lišća, iz čega kasnije dobijaju đubrivo. Naša poseta je, dakle, iako radna, bila i edukativna, ističe Aleksandra Strugar.
Po njenim rečima, na našu decu najveći utisak ostavila je činjenica da svi u Sloveniji vode računa o svojoj životnoj sredini i da su, zahvaljujući ekološkoj svesti svojih građana, uspeli da postanu značajno turističko mesto na mapi sveta.
Učenici OŠ „Ratko Mitrović“ na dvodnevnoj radionici na Kopaoniku
Aleksandra Strugar navodi i da je saradnja sa Pokretom gorana Srbije isto tako bila uspešna. Krajem septembra, učenici OŠ „Ratko Mitrović“ su dobili priliku da odu na besplatnu dvodnevnu edukativnu radionicu na Kopaoniku.
– Devet učenika iz OŠ „Ratko Mitrović“ je od 30. septembra do 1. oktobra imalo priliku da boravi na Kopaoniku u okviru dvodnevne edukativne radionice, koju su besplatno posetili i gde su učestvovali u svim aktivnostima koja se tiču očuvanja šuma i njihovog značaja. Kasnije, 23. novembra, troje đaka iz iste škole su imali priliku da učestvuju i u eko-kvizu, održanom u jednoj beogradskoj osnovnoj školi, i tu prikažu stečena znanja, ali i da nešto novo nauče. Cilj eko-kviza je bio upravo da se sumiraju rezultati edukativne radionice na Kopaoniku, da se vidi šta su deca zapamtila, navodi predsednica Pokreta gorana Čačka.
