Radovi na rehabilitaciji mosta Konjevići-Beljina počeli su u maju ove godine i rok za završetak radova je bio 75 dana. Ok, mislili smo u tom trenutku, baš je lepo što se nešto radi, počela je građevinska sezona, toliko je radova širom Srbije, pa što ne bilo i kod nas. Ali, izgleda smo mi bolji od drugih. Kod nas se baš zadržaše i ne žele da odu. Eto, prošlo je 150 dana, duplo više od planiranog, a na mostu se i dalje radi. Hoće ljudi da nam ostave zadužbinu, ni manje, ni više. Investitor, Javno preduzeće „Putevi Srbije“, projektant „Filos inženjering“ i izvođač radova „Kesz“ izrazito skromni, ne žele da se oglašavaju u javnosti. Na žalost, njihovu dobru volju kao da od početka prati neki loš usud. Otkako su počeli radovi na mostu rade samo dva radnika, a svi znamo da ti parni brojevi baš i nisu dobri. Božemeoprosti, to mu dođe malo, onako, grobljanski. Što baš dva? Zovnemo mi „Puteve Srbije“ da im ukažemo na taj baksuzluk i oni nam kažu: da, to je tako, znamo, za sve je kriv kabl. Kabl? Da, kabl koji strujom snabdeva pola Čačka. Pa, ko ga tu postavi? Što baš ispod tog mosta? To mora da se neko urotio protiv „Puteva Srbije“. Da, jeste, reče Dragan Milošević, šef odseka za mostove u sektoru održavanja JP „Putevi Srbije“ (ove duge funkcije stavljaju, valjda, da bi nas zbunili). Kaže Milošević da EPS neće da pomeri kabl i da na taj način srpski električari ometaju rekonstrukciju mosta. Aha, jasno kao dan. Zavera!!! Pa, zar nije lakše isključiti struju za pola Čačka na jedno pet meseci nego se svađati sa kolegama iz druge javne kuće? Nije, Srbi smo mi, volimo da se svađamo. I još epsovci okrivljuju „Puteve“ zato što su prevideli postojanje kabla pre nego što su uopšte počeli da rade projekat rehabilitacije. Pa, ko bi se toga setio? Ajde, ljudi, hvatate se za sitnice. Doduše, bolje za sitnice nego za desetovoltni kabl. Zar treba genijalci iz „Puteva“ na sve da misle? Zar nije dovoljno što postoje? Zašto im vi iz EPS-a na početku svake godine ne dostavite mapu kablova koji prolaze ispod mostova širom Srbije? A, nećete da se mučite, to je. I onda „Putevi“ krivi. Hoćete li da kažete i da su „Putevi“ krivi što nisu na vreme videli sve nedostatke na mostu. Ne, ne, nisu oni, krive su godine. Godine su pravile nedostatke, oštetile most, a nisu o tome obavestile „Puteve“. I vreme se urotilo protiv puteva. Lepo, sunčano, kao stvoreno za sve drugo osim za radove na mostu. Zar treba dok svi drugi planduju samo oni da rade? Nemojte, ljudi, biti neljudi. I baš tad svi navalili da voze preko mosta. Gde ćete, aman? Na more? Kod rođaka u Prijepolje? Pa, našli baš ovuda? Cccc… Šta će, onda, i ona dva radnika nego da se sklone i propuste toliki svet koji je baš u jeku turističke sezone nahrlio preko mosta. Kao da ne mogu da putuju u neko drugo doba. Ustvari, zašto oni ne bi putovali kroz Čačak, umesto pored Čačka, doseti se neko? Zar ne bi bilo lepo da vide malo grad? I zatvoriše saobraćaj na obilaznici. Razigraše se ona dva radnika, pa probuši rupu ovde, pa rupu onde, pa kafica, pa pauzica, pa dremka… Milina jedna. Za to vreme nezahvalnici što imaju poslovne objekte na obilaznici klevetaju „Puteve Srbije“ da negativno utiču na njihovo poslovanje. O čemu pričate? Kakvo poslovanje? Kao da ne znaju svi da u Čačku slabo šta posluje. A tek vozači po Čačku. Kakav je to narod! Psuju, galame, prete, gužva kao u Njujorku. Aha, pa zar niste baš to želeli. Da budete kao svet? Znate li ko vam je to omogućio? „Putevi Srbije“. I umesto da im se zahvalite vi psujete. U Njujorku kad se vraćaju sa posla i duže putuju nego Čačani ovih dana. Znači, kad bi nekako „Putevi“ hteli da oduže te radove, da nam još malo gužve naprave, možda bismo se približili tom belom svetu. Ne znamo samo kako to da ih pitamo jer odbijaju da razgovaraju. Hoće samo da se dopisuju mejlovima. A kad bi znali šta bismo im sve lepo rekli…A nije da nismo pokušavali. Jesmo. Zvali i molili da se građanima Čačka i uopšte slušaocima „Dženarike“ obrati neko ko nas je ovako usrećio, pa da malo popričamo, ali, jok, neće da može. Skromni su, da skromniji ne mogu biti. Takoreći, ljudi iz senke. Računamo, onda, kad nema kiše, dobar je i grad. Ako neće investitor lično, aj da zovnemo bar projektanta, tog „Filosa“. Džaba. Neće ni on, kaže možda bi se naljutili ovi iz „Puteva“, hoće on, ali nije ih pitao, bilo bi nezgodno. Jeste, on je uradio projekat rehabilitacije, ali oni su platili. E, tu smo. Ko ima pare, ima i moć da ovom jadnom narodu omogući radost u vidu petomesečne gužve na ulicama Čačka i u okolini. I da mučenicima čije su firme na obilaznici u blizini mosta otvori oči i ukaže na to da nije sve u novcu: ima nešto i u moći. Moći da se, kao pravo javno preduzeće, zatvoriš od javnosti i napraviš otklon od dosade zvane novinar. Moći da se, sa sve velikom platom, odmorom, slobodnim danima, uplaćenim doprinosima, širiš na sred Srbije koju, lepo, uzmeš za taoca sopstvene nesposobnosti.
