Danas gotovo da nema porodice koja u kući nema računar zbog čega je internet, kao što je to nekada bio telefon, postao neizostavan kanal komunikacije.
Pravilnom upotrebom, ova mreža omogućava korisnicima da u svakom trenutku mogu dobiti bilo kakvu informaciju, audio ili video snimak najrazličitijeg sadržaja. Upravo ova poslednja mogućnost, stvorila je brojne glavobolje onima koji se bore protiv zloupotrebe interneta i visokotehnološkog kriminala. Najčešće žrtve interneta su deca, a za njima ne zaostaju ni njihovi roditelji, nastavnici…
Zaštita dece na Internetu podrazumeva fizičku, psihičku i moralnu bezbednost maloletnih lica dok surfuju, četuju ili igraju onlajn igrice.
Ministarstvo prosvete Republike Srbije bavilo se ovim problemom zbog čega je urađeno i istraživanje na osnovu koga se očekuje izrada strategije zaštite dece na internetu. O rezultatima ovog istraživanja govori Rada Karanac, savetnica za razvojno planiranje Školske uprave u Čačku i koordinator za prevenciju nasilja.
– Deca isto kao i roditelji i nastavnici nisu dovoljno upućeni o opasnostima, odnosno, rizicima koje nosi internet jer ne treba zanemariti ni dobre strane koje internet ima i upravo zbog toga je prošle godine sprovedeno istraživanje koje je uradilo Ministarstvo prosvete nauke i tehnološkog razvoja i Unicef u saradnji sa Telenorom. Urađeno je istraživanje na oko 3000 učenika osnovnih i srednjih škola i po tim podacima, recimo, svaki srednjoškolac ima mobilni telefon i ima računar, potom 90 odsto njih kooristi internet ili sa mobilnog telefona ili sa računara, a takođe je to istraživanje pokazalo da čak imamo, ako pričamo o postavljanju snimaka, odnosno slika, da je bez dozvole vi[e od 10 odsto učenika bilo u sitauaciji da neko postavi snimak ili fotografiju bez njihove saglasnosti. Naravno, imamo podatak gde je oko 9 odsto ispitaknih srednjopškolaca pristalo da se vidi sa osobom sa kojom je stupio u kontakt putem interneta, a da je do tada nije znao. Ti podaci ukazuju na to da deca nisu svesna kakve opasnosti vrebaju sa interneta, na koji način mogu da postanu žrtve od pedofila preko trgovine decom, odnosno ljudima do situacija da mogu da iz nekog neznanja da može snimak da se proširi tolikom brzinom i da izazove probleme da ga postave na internet isto kao što smo imali slučaj u čačanskoj Gimnaziji. Možemo da pretpostavimo da su deca htela da naprave neku šalu i da je to bilo neko vršnjačko dokazivanje, međutim tog trenutka kada je taj snimak postavljen na internet on je krenuo da se nekontrolisano širi, pa smo imali na društvenim mrežama komentare koji su zapravo bili komentari mržnje i uvreda, tako da je i sam snimak dalje širio jednu vrstu nasilja na društvenim mrežama – rekla je Rada Karanac.
Jedan deo ovog istraživanja odnosi se na upućenost učenika, roditelja i nastavnika na znanja o korišćenju ovog savremenog vida komunikacije. Rada Karanac ističe da se došlo do poražavajućih podataka o tome koliko o upotrebi interneta znaju roditelji i nastavnici.
– Istraživanje je pokazalo da osnovci i srednjoškolci u preko 90 odsto slučajeva imaju naloge na socijalnim, odnosno društvenim mrežama. To su najčešće facebook nalozi. Oko 81 procenat srednjoškolaca posećuje socijalne mreže kada je na internetu, dok je to 69 odsto kod osnovaca. Najviše znači vremena provode na socijalnim mrežama, a nešto manje vremena srednjoškolci provode tako što čitaju i pišu blogove – oko 62 %, gledaju spotove i filmove 62% i pretražuju veb stranice 49%. Upravo tih 49% i ovih 81% posećivanja socijalnih mreža nas upućuje na to kakva opasnost može da bude to ukoliko ne znaju da se snađu na internetu, odnosno da prepoznaju koje to sranice mogu, a koje ne bi trebalo da posećuju jer vrlo dobro znamo kakve su reklame i na koji način se reklamiraju određene strane koje su zabranjene, odnosno koje ne bi trebalo da posećuju oni koji imaju manje od 18 godina. Da roditelji nisu informisani o digitalnom nasilju takođe ukazuje to istraživanje gde se samo 12 odsto roditelja izjasnilo da je veoma dobro informisano, a 30 odsto roditelja kaže da zna onoliko koliko pročita, a čak 44 odsto njih kaže da nisu stručnjaci, ali donekle smatraju da znaju, dok 8 odsto kaže da apsolutno nisu informisani o svim opasnostima koje deci prete sa interneta. Što se tiče nastavnika, istraživanje pokazuje da se samo 20 odsto odlično služi računarom i internetom, samostalno od svih nastavnika koji su anketirani 30 odsto koristi računar i internet, dobro se služi ali traži pomoć 22 odsto nastavnika, 23 odsto kaže da poseduju osnovno znanje rada na računaru, dok 5 odsto kaže da niti koristi računar niti koristi internet – zaključuje rada Karanac.
