Strategije razvoja poljoprivrede i sela u Srbiji se ne operacionalizuju i ne prave se Nacionalni petogodišnji programi, zbog čega zaostajemo u razvoju ovih grana, tvrdi profesor Miladin Ševarlić, narodni poslanik i, kako posebno ističe, vlasnik registrovanog poljoprivrednog gazdinstva u Preljini. Upravo to su, uz česte promene ministara, kaže on, razlozi zbog kojih imamo problema u razvoju poljoprivrede i sela.
– Mi imamo jednog ministra po vegetaciji. Od 2000. godine do danas aktuelni ministar je petnaesti po redu. To znači da imamo jednog ministra po godini. Zamislite kako bi izgledala domaćinska kuća u srpskom selu kada bi svake godine menjala domaćina. On ne bi mogao da obiđe i upozna međe na svojim njivama, a svakako ne da dugoročno organizuje i stabilizuje proizvodnju na svom gazdinstvu, kaže Ševarlić.
Nedostatak nacionalnih programa razvoja
Profesor Ševarlić objašnjava da je 2014. godine doneta desetogodišnja Strategija poljoprivrede koja nikada nije operacionalizovana.
– To je ključni problem. Kad vi ne usvojite nacionalne programe razvoja poljoprivrede i sela, onda ne možete da kontrolišete šta rade resorna ministarstva. Dakle, mi ne možemo da kontrolišemo šta je od planiranog uradilo Ministarstvo poljoprivrede i da analiziramo zašto nešto nije urađeno. Da li nije urađeno zbog subjektivnih slabosti, odnosno kadrova u tom Ministarstvu, da li nije urađeno zbog nekih međunarodnih okolnosti ili nije urađeno zbog nekih viših sila kao što je ove godine bio slučaj sa sušom, rekao je Ševarlić.
