Čačak ima na desetine objekata, bilo privatnih ili u javnom vlasništvu, koji zbog svog kulturnoistorijskog značaja uživaju neki od vidova zaštite države. Novi Zakon o planiranju i izgradnji uveo je novine i u oblasti izdavanja dozvola za radove na objektima ove vrste.
Ističući da Čačak pored zgrada ima i čitave kvartove koji su proglašeni za kulturna dobra, Katarina Grujović Brković, etnolog Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu, kaže da po ovom zakonu za sve objekte, bez obzira na vrstu i stepen zaštite sada treba pribaviti dozvolu za obavljanje bilo kakvih radova.
– Podatke o tome koji su objekti pod zaštitom poseduje Gradska uprava za urbanizam u Čačku i sada po novom Zakonu o planiranju i izgradnji čitava ta procedura ide preko ove službe. Vlasnici objekata su u obavezi da pribave uslove, odnosno kako se to po zakonu zove, mere tehničke zaštite, apsolutno za sve vrste radova na zaštićenom objektu i nemoguće je izvoditi radove i pribaviti bilo kakvu dozvolu iz Uprave za urbanizam bez uslova koje propisuje i daje Zavod za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu. Dozvola je potrebna za sve vrste radova, počev od onih najobičnijih, dakle krečenja i bojenja fasade, farbanja prozora i stolarije i izvođenja bilo kakvih drugih građevinskih radova. Dakle sve vrste radova na zaštićenom objektu podrazumevaju davanje mišljenja Zavoda, rekla je Katarina Grujović Brković.
Čačak obiluje objektima koji imaju spomeničku vrednost
Prema rečima naše sagovornice, Čačak ima tu sreću da ima sačuvan veliki broj objekata koji poseduju arhitektonska ili istorijska spomenička svojstva u samom centru grada, a svi oni uživaju različit stepen zaštite države.
– Neki od tih objekata su utvrđena kulturna dobra, a neki su u pripremi za utvrđivanje dobijanja statusa nepokretnog kulturnog dobra. U Čačku imamo čak evidentirane celine koje obuhvataju više objekata u samom centru grada, pa vlasnici i tih objekata, bez obzira na vrstu zaštite, imaju obavezu pribavljanja uslova za bilo kakve radove. Postoji osam takvih celina koje obuhvataju objekte sa značajnim spomeničkim kompleksima, kao što je deo ulice Dr Dragiše Mišovića, ili deo ulice Vojvode Stepe, zona ispred Želelezničke stanice i Mlekare, zatim deo Karađorđeve koja poseduje značajno veliki broj objekata sa spomeničkim svojstvima. Isto tako imamo i objekte koji su kao pojedinačni upisani na evidencioni list kao što su Hotel „Beograd“, Sokolski dom koji je najstariji sačuvani sokolski dom u Srbiji, ističe etnolog Zavoda.
Za nesavesne vlasnike kulturnih dobara predviđene kazne
– Zakonom o kulturnim dobrima, za sve imaoce kulturnih dobara u vlasništvu, definisano je da ne smeju izvoditi radove bez saglasnosti. U protivnom protiv njih se pišu rešenja o zabrani radova i vraćenje u prvobitno stanje, a u zavisnosti od oštećenja kulturnog dobra mogu da se podnose prekršajne i krivične prijave, zaključuje Katarina Grujović Brković.
