„Naša šuma, naša briga“ – primer očuvanja životne sredine kroz međusobnu saradnju

„Naša šuma, naša briga“ – primer očuvanja životne sredine kroz međusobnu saradnju

Zaštita životne sredine ne pripada pojedincu, ne pripada ni jednoj državi, ona pripada svim ljudima i samo ako svi zajedno rade na njenom očuvanju, mogu postići dobre i kvalitetne rezultate

0
Foto: Dženarika Info

Povodom završne konferencije u vezi sa akcijom „Naša šuma, naša briga“, u organizaciji JKP „Gradsko zelenilo“, Dragan Nikolić, direktor ovog preduzeća istakao je zadovoljstvo uspešnom realizacijom projekta koji je bio finansiran iz resora Zaštite životne sredine Grada Čačka. Izdvojeno je 7 miliona dinara za ovaj projekat, od kojih je oko 5,5 miliona utrošeno za nabavku sadnica.

Zasađeno 1000 stabala na 21 lokaciji

– Tokom ovog projekta smo na teritoriji našeg grada zasadili 1000 stabala. Akcija je počela u januaru ove godine, a sada sa završnom konferencijom u decembru, sumirali smo i prikazali rezultate rada. Na čak 21 lokaciji se vršila sadnja, u dve faze. Tokom trajanja prve faze od januara do kraja marta, sadnja se vršila na Ljubić keju, u ulici Stefana Prvovenčanog, kod hrama Uspenja Presvete Bogorodice, iza crkve Svete velikomučenice Marine u Atenici, u Konjevićima, Beljini, Preljini, Slatini i Parmencu. Istakao bih još da su nakon završene druge faze sadnje, novo drveće dobili Lugovi, Bresnica, Skadarska ulica, Ulica Kneza Vase Popovića, Gradski bedem i Spomen park, izjavio je Nikolić.

Od velikog značaja je činjenica da su na izvođenju ovog projekta bile angažovane sve škole u Čačku, kako osnovne, tako i srednje, pod logističkom podrškom „Gradskog zelenila“ i uz učešće organizacije „Gorani grada Čačka“ koja je omogućila saradnju svih škola i učešće stručnih ljudi, posvećenih pozivu očuvanja i zaštite životne sredine.

– Ono što smatram veoma važnim jeste opredeljenost gradskog rukovodstva da rešava ekološke probleme na pravi način, gde će same aktivnosti imati konkretne rezultate na terenu, ali i da kroz te aktivnosti dođe do podizanja svesti građana, kako bi se razvio osećaj za brigu o sopstvenoj okolini, njenog očuvanja i unapređenja, a sve u smislu zdravijeg i kvalitetnijeg života. Ovaj projekat je pokazao da je moguće ostvariti saradnju između svih aktera, sve što je potrebno je međusobno razumevanje i usklađenost u funkcionisanju, ističe Nikolić.

POSTAVI ODGOVOR