У Србији од сутра почиње примена Правилника који пчеларе ослобађа плаћања транспортних уверења за селидбу пчела и накнаде за издавање Уверења о здравственом стању животиња. Професор Светомир Стаменковић, председник Удружења пчелара „Чачак”, каже да овај Правилник пчеларима доноси уштеде, не само у новцу већ и у времену.
– Ово ће доста значити за пчеларе, не само у материјалном смислу, већ ће смањити трошкове селидбе пчела, али ће и бити уштеда времена. Пчелари ће штедети време за набавку здравственог уверења, али и у погледу транспорта, па ће то време користити за неке друге радове на пчелињаку. Савез пчеларских организација Србије је заговарао ову меру већ дуже време, претходних четири до пет година, уз обећање да ће држава учинити нешто више. И ево коначно је дошло до доношења овог Правилника који нам иде на руку. Тако да ћемо бити у бољем положају када су у питању сеоба пчела и прибављање здравственог уверења.
Иако ће пчелари смањити своје трошкове, то неће утицати на снижење цена меда и пчелињих производа на тржишту, посебно због тога што је багремова паша била лоша, па ће ова година бити испод просека када је реч о приносу багремовог меда, каже саговорник.
– То је мали удео трошкова у односу на трошкове који настају на самом пчелињаку – трошкове сеобе пчела, одржавања пчелињака, набавке лекова, лечења и тако даље. Ове уштеде трошкова сигурно неће утицати на снижење цене меда јер меда ни у овој години практично нема. Опет имамо изузетно лошу годину. У време цветања багрема температуре су биле веома ниске, уз кишу, што је допринело да је на теренима на којима је цветао багрем дошло до измрзавања цветова. Са друге стране, багрем није ни могао да меди када су температуре биле испод 10 степени, а пчеле нису могле да излећу јер температуре нису биле изнад 14 степени. Дакле, услови су били веома неповољни за развој пчелињих заједница и за коришћење багремове паше. Овај хладан талас је захватио и суседне земље, тако да ће, не само у Србији већ и шире, меда ове године бити веома мало, само за сопствене потребе. О некој великој трговини нема речи. Приноса ће бити једино у оним подручјима где багрем тек сада почиње да цвета, када су ноћне температуре око 10-12 степени, а дневне до 25-26 степени. То је много повољније и за цветање и за медоношење багрема. Једини предуслов да се обезбеди већа количина меда је сеоба пчела са ових подручја где је багрем пропао, где су се цветни пупољци сасушили, на терене на којима сада багрем почиње да цвета. То су виши терени – Рудник, Здрављак, Ивањица…Мада, морам напоменути да је запажено ове године да је багрем цветао у исто време и на вишим и на нижим надморским висинама. Цветање је трајало врло кратко, за то кратко време цвет је пропао, па и ове године остајемо са малим приносима.
Да би произвели ливадски мед, пчелари из нашег краја своја друштва најчешће селе у околину Ивањице, Сјенице и Златибора, а када је у питању липов мед, на Фрушку Гору.
– Наши пчелари селе пчеле на Пештер, Златибор, у околину Сјенице. Прошле године је принос био добар на Пештеру. Пчелари који имају пчеле на камиону, сигурно ће кренути пут Пештера, мада и то зависи од времена. Ако време буде повољно пчеле ће сакупити довољне количине меда. Са друге стране, многи чачански пчелари се преоријентишу на производњу меда од сунцокрета, али то је тек средином и крајем јуна када почиње да цвета сунцокрет. Ове године је вегетација кренула изузетно рано, пчеле су рано кренуле са радом, али нису постигле максимум и тај период је скраћен за 20 до 25 дана. Код нас нема толико липа да бисмо могли да врцамо липов мед. Липе су најраспрострањеније на Фрушкој Гори, па се тамо упућују пчелари са наших подручја. Тамо бораве 10-15 дана у времену цветања липе и ако је година повољна пчеле прикупе довољне количине нектара који прераде у мед.
С обзиром на квалитет и сва лековита својства меда, његова цена на тржишту није висока, закључио је професор Светомир Стаменковић.
– Цене су стабилне већ неколико година и крећу се од 1200 до 1500 динара по килограму. Некада је ливадски мед био много траженији и имао је вишу цену од багремовог за 20 одсто. Сада се то променило, багремов мед има вишу цену за тих 20 одсто у односу на ливадски, али цена меда није висока имајући у виду да је то најквалитетнија храна, а уједно и лек.
