Zbog neažurnosti lokalnih nadležnih službi Užice neće dobiti 15 miliona evra iz Evropske unije za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.
Pokret Pozitivno Užice je zatražio pokretanje odgovornosti za ovaj propust, ali i predložio način na koji bi se javni sektor doveo u red.
Branislav Mitrović, predsednik ovog pokreta, kaže da bi stvaranjem, takozvanog, komunalnog holdinga, javna komunalna preduzeća funkcionisala daleko efikasnije, uz velike uštede budžetskog novca.
– Nakon objavljivanja da je projekat za prečišćavanje otpadnih voda u Užicu, vredan 15,2 miliona evra i definitvno propao, opravdano se postavilo pitanje razloga, kao i pitanje odgovornosti. Užicu i budućim generacijama je naneta ogromna šteta. Propuštena je jedinstvena prilika da se reši jedan od tri ogromna ekološka problema i smatramo da ova drama mora dobiti svoj epilog, gde će se imenom i prezimenom ukazati na ljude koji su svojim neznanjem, nemarom i nečinjenjem doveli ovaj projekat u pitanje – rekao je Branislav Mitrović i dodao da pored individualne odgovornosti funkcionera, veliki uticaj za neuspeh i nanetu štetu ima i stanje, način funkcionisanja javnih preduzeća, gradskih uprava, kao i odnosi između njih.
– U poslednjih godinu dana mi smo više puta pozivali lokalnu vlast da krene sa reformom i uvođenjem reda u užički javni sektor. Jasno je da će ovakav sektor i u ubuduće biti prepreka i kočnica razvoja Užica i da je nedopustivo bilo kakvo odlaganje reformi. Mi imamo konkretne predloge koje smo dostavili gradskoj vlasti. Te predložene mere bi se sprovele u dve faze. U prvoj fazi gradska vlast bi morali da uspostavi sistem objedinjene javne nabavke, kojim bi sa jednog mesta, gradska komisija za javne nabavke sprovodila zajedničke javne nabavke za gradske uprave, javna i javno-komunalna preduzeća, ustanova i škola. Na ovaj način bi se zajednički nabavljala dobra, pre svega električna energija, gorivo, kancelarijski materijal, sredstva za higijenu, telekomunikacione usluge, osiguranja, revizije i slično. Ovo bi najpre dovelo do značajnih ušteda, jer se nabavljaju veće količine, pa bi po logici i te nabavke bile jeftinije, ali bi se uvele i veće kontrole budžetskih rashoda. Posebna pogodnost ovog načina organizovanja javnih preduzeća bi se ogledala u tome što bi svi korisnici bili na jednom mestu i uopšte način komunikacije zaposlenih bi bio bolji. Sve ovo bi dovelo do efikasnijeg, kvalitetnijeg, ali i jeftinijeg komunalnog sistema od kojega bi najveću korist imali građani i privreda. U takvim okolnostima javni sektor više ne bi bio kočnica i prepreka razvoju naše sredine, već bi mogao biti i poluga našeg razvoja. Ukoliko se odmah ne pristupi primeni ovog modela, mi ćemo i dalje imati probleme sa velikim projektima, gubićemo višemilionske projekte, a onda će nam samo ostati mogućnost da tražimo krivce među političarima ili nekim drugim ljudima koji su bili uključeni – zaključio je Mitrović.
