Berba kukuruza privodi se kraju, a stručnjaci kažu da je ovogodišnji rod zadovoljavajuć. Prinosi bi verovatno bili i veći da u avgustu kukuruz u bitnoj fazi zrenja nije presekla suša.
Borko Ivanović, stručnjak za ratarstvo u Poljoprivrednoj savetodavnoj stručnoj službi Čačak govori o tome koliki su prinosi i koje kulture ozimih žitarica treba sejati ove jeseni.
– Na teritoriji koju pokriva čačanska Poljoprivredna služba zasejano je oko 24.000 hektara pod kukuruzom. Berba je u punom jeku, a do sada je obrano od 50 do 60 odsto površina sa prosečnim prinosom od 4.5 do 5.2 tone po hektaru. Ovo je neki prosek koji je zabeležen kod srednjih poljoprivrednih proizvođača koji su u takozvanom „suvom ratarenju“. S obzirom kakva je bila prošla godina, ali i suša koja je ovog leta usledila u avgustu mesecu, ove prinose možemo posmatrati kao zadovoljavajuće, međutim, godina je mnogo više obećavala, tačnije sam početak perioda vegetacije kod kukuruza obećavao je mnogo veće prinose – kaže Borko Ivanović stručnjak za ratarstvo. Iz Poljoprivredne savetodvne i stručne službe Čačak ratarima savetuju da se u narednim godinama opredele za hibride iz FAO grupe 400, odnosno 500, jer se na oglednim parcelama, a i na terenu kod ratara pokazalo da su u ovoj i prethodnoj godini dali neuporedivo bolje rezultate od drugih fao grupa 600 i 700.
– U toku je priprema i početak setve ozimih strnih žita. U čačanskom kraju pšenica je već zasejana na oko 10 odsto predviđenih parcela. Očekuje se da će biti zasejano oko 8.500 hektara pod pšenicom, ječma na oko 1000 hektara i ovsa na oko 800 hektara. Preporuka proizvođačima pšenice, naročito onima koji seju od pet do deset hektara, da treba da se opredele na više sorata, odnosno sorata različitog vegetacijskog perioda zrenja zbog adekvatnije žetve. Takođe bih naglasio štetnost pojave setve strnina „sa tavana“ već je neophodno opredeliti se za sortno, sertifikovano seme, jer se taj uloženi novac uvek isplati tokom žetve koja će biti neuporedivo bogatija – zaključuje Ivanović.
