Sela u okolini Čačka godinama bez vode

Sela u okolini Čačka godinama bez vode

0

Pojedina seoska područja na čačanskoj teritoriji, naročito ona koja se graniče sa drugim opštinama, već godinama nemaju vodu. Seljani u tim mestima kopaju bunare, lokalne vodovode izgrađuju o svom trošku, kupuju cisterne i pomoću njih dovoze vodu u kućne rezervoare, kako bi u letnjem periodu obezbedili dovoljne količine vode za svoje domaćinstvo.

Prošlog leta, naišla je suša kakvu ni stariji meštani ne pamte da je vladala u ovim krajevima. Presušili su bunari i potoci, a vode su imali samo retki i oni koji su bili priključeni na gradski vodovod. U tom periodu u čačanskom kraju više hiljada ljudi bilo je bez vode, a među njima su i meštani Bresnice i Bečnja, sela koja se graniče sa kragujevačkom i kraljevačkom opštinom.

U Bečnju postoji seoski vodovod sa kog svako domaćinstvo u proseku dnevno može da potroši oko 250 litara vode. Prošlog leta, zbog nezapamćene suše, velike potrošnje, ali i loše vodovodne mreže, mnogima  su  u Bečnju nedeljama bile suve slavine. Najveći seoski vodovod sa kog se snabdeva oko 160 domaćinstava odavno nije u mogućnosti da podmiri osnovne potrebe stanovništva. Vodovodni sistem je zastareo, u njega nije ulagano više od deset godina. U Bečnju postoji još nekoliko manjih vodovoda, sa kojih, čim ogreje prolećno sunce, vode nema do jeseni i prvih kiša.

U selu kažu da je kod meštana postojala želja da selo dobije urednije snabdevanje vodom, ali da tu ideju nije imao ko da sprovede u delo. Prošlogodišnja suša naterala je meštane Bečnja da još od jeseni misle na predstojeću letnju žegu. Pošto nema novca za gradnju novog vodovoda, pristupilo se saniranju kvarova na postojećoj vodovodnoj mreži iz koje je godinama, zbog lošeg održavanja, voda oticala. Formiran je i novi režijski odbor koji će se baviti isključivo pitanjem vodovoda.

Miloš Senić, koji je u nadzoru ovog odbora, navodi šta je do sada urađeno i šta se planira:

{soundcloud}http://soundcloud.com/user439006033/milo-seni{/soundcloud}

Svesni da ih narednog leta od žege neće spasiti obećanja o izgradnji akumulacije, meštani ovog sela već sada prave strategiju kako da na vreme obezbede dovoljne količine vode koja je potrebna za normalno funkcionisanje domaćinstava. Najveća briga seljana je kako tokom letnjih dana obezbediti dovoljnu količinu vode za stoku. U ovom selu naveliko se kopaju bunari i zidaju rezervoari koji tokom leta mogu da sačuvaju značajne količine vode, koja se sa obližnjih potoka dovozi i koristi za pojenje stoke i tehničku upotrebu.

Ipak, ma, koliko situacija bila teška, postoje sela u kojima je još teže, gde meštani na obramači u kantama vodu donose u kuću. Takav je slučaj u susednom selu, u Bresnici.

Naime, još 2005. godine meštani Bresnice su sproveli anketu u kojoj se oko 90 odsto žitelja izjasnilo da želi da investira u izgradnju vodovoda koji bi bio priključen na mrežu mrčajevačkog „Moravca” ili čačanskog „Vodovoda”. U selu kažu da je iz gradske kase tada plaćeno da se uradi projekat vodosnabdevanja Bresnice, a predsednik mesne zajednice Milosav Đokić, tvrdi da oni taj projekat nikada nisu videli.

{soundcloud}http://soundcloud.com/user439006033/milosav-oki{/soundcloud}

Bresničanima je priroda podarila da žive na zemljištu koje je verovatno jedno od najskupljih u Srbiji, ali su zbog tog dara izgubili  prirodne izvore vode. Naime, ispod prvog sloja zemlje čitave bresničke kotline nalazi se rudnik uglja. Na toj lokaciji nakon Drugog svetskog rata jedan period čak je i vršena eksploatacija rude.

Letnji dan u Bresnici najteže pada višečlanim porodicama i vlasnicima tovilišta kojih je u selu na desetine. Tokom leta u ovim domaćinstvima dnevno treba obezbediti više stotina litara vode.

Iz mesne zajednice kažu da su nebrojeno puta upućivali dopise, išli na sastanke i radili sve ono što se od njih očekivalo, ne bi li iz njihovih slavina potekla voda. Milosav Đokić, ovako objašnjava jedinu komunikaciju za koju su čačanske vlasti zainteresovane:

{soundcloud}http://soundcloud.com/user439006033/milosav-oki-1{/soundcloud}

PODELI

POSTAVI ODGOVOR