Ambrozija je najpoznatija i najopasnija alergena biljka na svetu. Polen ambrozije je uzročnik i do 60 odsto svih polenskih alergija.
Ambrozija je zapravo tipičan korov koji se nalazi u zapuštenim baštama i dvorištima, između redova na njivama, kraj puteva i na međama. Ukoliko se ne bude uništavala, ambrozija, ili kako je narod zove „parložna trava“ biće sve rasprostranjenija, a njen polen stvaraće zdravstvene probleme još većem broju ljudi.
Sredina jula je period kada ova biljka cveta, zbog čega je neophodno eliminisati je pre nego što ostavi čestice polena u vazduhu.
Vesna Nišavić Veljković, savetodavac za zaštitu bilja u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi Čačak, smatra da se ovoj biljci može stati na put ako se prepozna i ukloni na vreme.
– To je jednogodišnja korovska biljka. Može da poraste čak i do dva metra, gorkog je ukusa i zato je u prirodi u ishrani ne koristi nijedna životinja što pogoduje njenom širenju. Ona niče negde od sredine aprila, a cveta u leto i jesen, znači negde od polovine jula pa do prvih mrazeva. Doneta je iz Amerike, a sada je u Evropi ima više nego u postojbini i sve se više širi. Poseban problem predstavlja to što biljka formira veliku količinu semena koje dugo vremena zadržava klijavost, a po nekim podacima čak i do 40 godina.
Ambrozija se uglavnom sreće na nepoljoprivrednim površinama, pored puteva, pruga, na neuređenom zemljištu, ali je prisutna i u usevima i zasadima kao korovska biljka. Štetna je i kao korovska biljka, ali najveću štetnost ima to što polen ove biljke izaziva alergijsku reakciju kod ljudi. Zato treba preduzeti sve mere, da ambrozija ne precveta, odnosno treba je uništiti pre cvetanja – izjavila je Vesna Nišavić Veljković.
Prema njenim rečima, jedan od najefikasnijih načina za suzbijanje je čupanje biljke iz korena.
– Međutim to je moguće na nekim manjim provšinama, a na većim se koristi košenje. I to mora biti jako nisko do same površine zemlje jer ako nije dovoljno nisko pokošena ona ponovo izraste, regeneriše se za svega dvadesetak dana. Jedan od načina je i primena totalnih herbicida na nekim nepoljoprivrednim površinama.
Za tretman ne treba koristiti veliku količinu preparata već je tri do pet litara preparata dovoljno za suzbijanje ove biljke – zaključuje ona.
