[rstr_selector]

Čačanski etnolog Snežana Šaponjić-Ašanin deo je tima istaknutih stručnjaka koji su krsnu slavu predložili da se nađe na listi kulturnog nasleđa čovečanstva i prema njenim rečima odgovor očekuju već početkom naredne godine. Od pre tri godine i Srbija je potpisnik UNESCO-ove konvencije o zaštiti nematerijalnog kulturnog nasleđa, što je uslovilo realizaciju ovog ali i svih narednih projekata istoričara.

 – Od pre tri godine, moje kolege etnolozi kao i ostali ljudi saradnici na terenu su se aktivno angažovali na prikupljanju podataka vezanih za nematerijalno kulturno nasleđe. Najpre smo razmišljali šta bi to bilo prvo što karakteriše našu zemlju i po čemu smo prepoznatljivi. To je krsna slava kao običaj, koju slave isključivo Srbi, znači pravoslavna veroispovest. Tog običaja nema kod ostalih pravoslavnih naroda kao što su Grci, Bugari, Rumuni ili Rusi. Tako da smo želeli da na taj način skrenemo pažnju na taj naš fenomen obeležavanja krsnog imena koji je poznat u Srbiji već od samog početka 11.veka. Dogovorili smo se da to bude fenomen na čitavoj Srbiji za sve Srbe pravoslavce i ta kandidatura se odnosi na čitavu Srbiju. Najpre smo krsnu slavu stavili na našu nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa, a onda smo sastavili predlog, upitnike, odradili čitavu proceduru, prikupili bogat video materijal i terensku građu uokvirenu zajedno sa stručnom literaturom, a zatim smo poslali komisiji UNESCO-a da kaže svoj konačni sud. Naravno, s obzirom na ozbiljnost teme mi se nadamo njihovom pozitivnom odgovoru da će krsna slava stati na UNESCO-vu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Na ovom poslu su radili brojni saradnici na terenu, moje kolege etnolozi i naravno najvećim delom kolege iz Etnografskog muzeja u Beogradu i Centar za nematerijalno kulturno nasleđe koji je formiran pre dve godine pri sklopu Etnografskog muzeja u Beogradu – kaže Snežana Šaponjić-Ašanin.

Стране: 1 2

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *