Ovogodišnji prinos maline je bio zadovoljavajuć, ali je otkupna cena bila izuzetno niska i nije mogla da pokrije troškove proizvođača, zbog čega sve veći broj uzgajivača maline u Ivanjici odustaje od gajenja ovog voća, kaže Radenko Marić, predsednik Udruženja „Podgolijski zdravi plodovi”.
Nakon što se 32 godine bavio proizvodnjom maline, Marić je odlučio da ove godine uništi svoje zasade, jer, kako kaže, ne želi više da radi samo da bi punio državni budžet.
– Uprkos lošim vremenskim uslovima prinos maline je zadovoljavajući. A što se tiče otkupna cene, ona je nerealna u odnosu na proizvodnu cenu maline. Očekivali smo da će cena biti minimum oko 180 dinara, međutim, to se nije dogodilo. Dakle, imali smo veoma nisku cenu, iako su nam se ove godine drastično povećali troškovi berbe. Dnevnica nigde nije bila manja od 2000 do 3500 dinara. Bila je velika potreba za radnicima, ali pošto su dnevnice visoke, velika količina maline je ostala neobrana. Ja sam svoj malinjak takoreći uništio. Moram reči da je on bio doveden do savršenstva, imao sam orošavanje, protivgradnu mrežu, ali kada sam video da radim samo kako bi punio državni budžet, odlučio sam da posle 32 godine prestanem da se bavim tim poslom. Poslednjih pet godina za proizvođače malina su veoma loše, bilo je perioda kada nismo mogli da platimo ni deo svojih troškova.
Marić je podsetio da se od malinarstva nekada lepo zarađivalo, ali da je sve krenulo nizbrdo 2015. godine kada su ivanjički kraj zadesile vremenske nepogode.
– Veliki grad nas je pogodio te godine i načinio ogromnu štetu, tako da mi od tada ne možemo da stanemo na noge. Šteta je bila procenjena na 668 miliona dinara, a od države smo dobili oko 14 miliona. Govorili su nam nekih šest, sedam meseci da će nam sve isplatiti, ali smo shvatili da nema ništa od toga. Očekivali smo da će Ministarsvo i hladnjačari izaći i reći konkretno šta nas očekuje, ali oni od tada pričaju neku šuplju priču, pozivaju nas na neke razgovore, a zapravo samo kupuju vreme.
