Veliki problem u Opštoj bolnici u Čačku doktor Radojević vidi i u nedovoljnom broju lekara.
– Odlazak ljudi u penziju i to što ne primamo nove je veliki problem. Suočavamo se sa nemogućnošću organizacije dežurstava na neurologiji, urologiji i ortopediji. Svedoci smo nemilog događaja sa ortopedije iz jednog drugog grada u kojem je lekar bio prisutan, a zamislite šta može da se desi dok lekar koji je pripravan stigne u ordinaciju. Čujem ovih dana da su primljena četiri specijalizanta. Četiri specijalizanta za bolnicu veličine naše je premali broj, tvrdi Radojević.
Menadžment ide linijom manjeg otpora
Sadašnje stanje u bolnici doktor Radojević objašnjava linijom manjeg otpora koju menadžement bolnice postavlja prema Ministarstvu zdravlja ne želeći da traži novac i da rešava probleme.
– Neće da traže ni novac ni specijalizacije jer se v.d. direktora nada da će postati direktor. Ne mogu to ponašanje da tumačim nikako dugačije nego kao dodvoravanje i produženu ruku Ministarstva umesto produžene ruke zaposlenih i pacijenata. Bolnica u Čačku svakoga dana raspolaže sa sve manje novca dok druge bolnice u svakom pogledu napreduju. Kreveti iz Dnevne bolnice Grudnog odeljenja su odneti na neko drugo odeljenje na kojem su nedostajali kreveti. Od tri sobe pune kreveta ostala su samo tri kreveta. Od pre sedam, osam godina, nisam video novi krevet u bolnici. Imamo veoma često nehuman odnos prema pacijentima zbog svega što nam nedostaje, kaže Radojević.
Pacijenti i zdravstveni radnici su taoci sistema
Radojević smatra da je organizacija srpskog zdravstva „zakonskim odrednicama, pododrednicama i procedurama“ dovedena do apsurda.
– Dok zaposleni u zdravstvu zajedno sa pacijentima gube vreme na razne proceduralne priče, gospoda iz RFZO-a videla su da od silnog novca koje ljudi uplate za svoje zdravstveno osiguranje može da se napravi sistem. Shvatili su da od tog novca, u tom njihovom sistemu, veliki deo može da se opredeli za kojekakve projekte, akreditacije i slično, odnosno da se novac ostavi tamo odakle ga je lakše pokupiti i otuđiti od onih kojima je namenjen. Republički fond zdravstvenog osiguranja kod nas raspolaže sa dve milijarde evra godišnje. Od tog novca, 800 miliona evra godišnje se izdvaja za plate svih zaposlenih u zdravstvu. Samo 600 miliona evra ide za lečenje obolelih, a 100 miliona za njihovu ishranu i grejanje. To znači da 500 miliona evra ostaje da se troši na kojekakve investicije i ulaganja, a zapravo na sve ono što je netransparentno i što ne dolazi do krajnjeg korisnika, kategoričan je Radojević.
