Nedavno je u Međuopštinskom istorijskom arhivu u Čačku prezentovan Zbornik radova na temu Srpska revolucija i obnova srpske državnosti u kome je između ostalih objavljen i rad istoričara dr Miloša Timotijevića pod nazivom „Boj na Ljubiću u zvaničnoj reprezentativnoj kulturi Čačka tokom 19. i 20. veka“.
Najveći akcenat u ovom radu stavljen je na period od 1945. do 1990. godine i posvećen je Boju na Ljubiću i Tanasku Rajiću, kaže Timotijević i dodaje da se ovom događaju i istorijskoj ličnosti u vreme socijalizma posvećivala nedovoljna pažnja.
Zapravo, sve moderne države sećanje na prošle događaje i istoriju moraju da oblikuju na jedan veštački način, kaže Timotijević.
– Moderne države ne mogu da se oslone na porodično i lično sećanje, već moraju kroz komemorativne prakse, kroz stalno ponavljanje, da podstiču sećanje ljudi na određene ličnosti i događaje. Spontano u narodu, a i u zvaničnoj reprezentativnoj kulturi Dinastije Obrenović, Boj na Ljubiću je bio najvažniji događaj, a pogibija Tanaska Rajića je vrednovana kao najveće junačko delo. Ne bez razloga, jer posle te bitke obnovljena je moderna srpska državnost. Tako je bilo sve do polovine 20. veka. Ljubić i brdo na Ljubiću su visoko vrednovani, međutim sve do 1940. godine mi tamo nismo imali ni jedno jedino obeležje. Tek pred Drugi svetski rat podiže se jedan stub za koga mi i danas kažemo da je spomenik, a to je samo postament jer spoemnik nikada nije završen do kraja. Nikada nismo izlili statutu Tanaska Rajića kao što je bilo planirano. Trebalo je da ona bude na vrhu tog stuba ili negde pored njega, međutim ostao je samo stub. Posle toga različite organizacije, pokreti i pojedinci pokušavaju da na tom prostoru istaknu neke svoje vrednosti, svoje junake i sećanje na određene događaje. To je već urađeno u januaru 1942. godine kada su četnici sahranil Jovana Deroka, kao novog Tanaska Rajića koji je poginuo u sukobu sa partizanima. Potom su partizani, kada su osvojili vlast 1944. iskopali te kosti, pa su zatim tu sahranjivali crvenoarmejce koji su postali kolektivno novi Rajići koji su poginuli u borbi protiv Nemaca. Onda smo zaboravaili i te crvenoarmejce 1948. godine, a njihove kosti iskopali 1961. i odneli u Gornji Milanovac na Brdo mira. U međuvremenu su tu sahranjivani mnogi drugi partizanski borci.
Značaj spomenika za vreme socijalizma bledeo
Taj spomenik nije zaboravljen za vreme socijalizma, ali kako je vreme odmicalo, njegov značaj se sve više i više smanjivao. Neki novi heroji, neki novi spomenici su vrednovani u Čačku tako da mi već krajem 80-tih godina pomalo zaboravljamo spomenik Tanasku Rajiću, njegovu pogibiju i njegov značaj iako je to bio najznačajniji događaj koji se slavio na nivou Čačka čitavih 150 godina. To sećanje se obnovilo 90-tih godina, ali oblikovano u tadašnjoj propagandnoj reprezentativnoj kulturi režima, zapravo vlade Slobodana Miloševića koji je linearno povezao ustanke, bune, ratove, partizanski pokret i njegov dolazak na vlast. U toj vrsti sećanja nije bilo mesta za građanske snage, nije bilo mesta za građansku tradiciju tako da je Rajić opet ostao na neki način bez onog punog sećanja i punog sadržaja njegove ličnosti i njegove pogibije. To je kratak rezime mog rada koji prati događaje u 19. veku i početkom 20. veka, ali je najveći akcenat dat na period socijalizma od 1945-1990.godine kada je taj spomenik i najviše živeo jer ne treba zaboraviti da je on podignut 1940.godine, rekao je na kraju Miloš Timotijević.
