Uzgoj oraha i leske unosan posao

Uzgoj oraha i leske unosan posao

0

Dr Rade Miletić iz čačanskog Instituta za voćarstvo, stručnjak za jezgrasto voće kaže da se u poslednje vreme sve više poljoprivrednih proizvođača u Srbiji odlučuje za gajenje oraha i leske. On ističe da je gajenje ovih voćnih kultura isplativo tek posle 10 do 15 godina, ali sa boljom tehnologijom taj period uzgoja može da se skrati i da se ranije dođe do prinosa koji su ekonomski isplativi. Pored toga, prema njegovim rečima, značaj oraha je veliki jer svi delovi biljke imaju upotrebnu vrednost i mogu da se maksimalno iskoriste.

–  Činjenica je da se poslednjih godina poljoproivredni proizvođači sve više interesuju za podizanje novih mladih zasada oraha. Poznato je da orah među poljoprvrednim kulturama ima najduži investicioni period, što znači da od sadnje do prvih ekonomski značajnjih prinosa može da prođe od deset do petnaest godina, a to zavisi od svih agroekoloških uslova i mera tehnologije gajenja. Međutim, sa boljom i intenzivnijom tehnologijom taj period uzgoja može da se skrati i da se ranije dođe do prinosa koji su ekonomski isplativi i koji u narednom periodu mogu da vrate sva uložena sredstva jer je orah produktivan od 50 do 60 godina, rekao je dr Miletić. On je istakao i da je značaj oraha višestruki jer svi delovi biljke od ploda, lišća, klapine, korena i drveta imaju upotrebnu vrednost i mogu da se iskoriste maksimalno.

Odlična zarada bez mnogo muke

Dr Miletić kaže da je primetno interesovanje relativno mladih ljudi koji nasleđuju dedovinu ili roditeljska imanja koja možda danas stoje neobrađena, a na kojima žele i mogu da gaje orahe.

– Mladi ljudi se danas bave nekim drugim poslovima, imaju svoj biznis, a orah je kultura koja takvim ljudima pruža mogućnost da uz relatvino malo rada i angažovanja mogu da ostvare i dodatnu zaradu. Savremeni zasadi, u kojima povremeno mogu da obavljaju sve one tehnološke agrotehničke mere, pružaju mogućnost da na kraju imaju visoke prinose, da ostvare svoj standard i zavidna materijalna sredstva. Poželjno je da se zasadi podižu na brdovitim područjima od 400 do 600, u izvesnim uslovima i do 800 metara nadmorske visine. Niži tereni, zatvoreni ili rečne doline su nepovoljni za gajenje oraha jer se tu pojavljuju pozni prolećni mrazevi koji čine viliki problem u prozivodnji oraha. Takođe, magla i rosa mogu da izazivaju pojavu bolesti i štetočina tako da je daleko bolje izabrati otvorenije i osunčanije položaje koji imaju dobro provetravanje. Naravno kvalitetno, rastresito i plodno zemljište je i te kako povoljno i potrebno da bi se zasadili i uspešno gajili orasi, kaže dr Miletić.
Prema njegovim rečima, najviše zasada oraha ima u Prislonici, Gorevnici, Vranićima, Ostri, Mojsinju, Mrčajevcima i selima prema Kraljevu, kao i u podnožju Jelice prema Karauli i Guči, a naveo je i terene Kablara i Ovčara kao pogodne za uzgoj oraha.

Samo kvalitetne sorte donose dobar prinos

Kalemljene sadnice oraha prve plodove donose između treće i pete godine, a ti prinosi se progresivno povećavaju, kaže Miletić.
–  U desetoj godini možemo da imamo 10 kilograma ploda u ljusci, u petnaestoj već 15 kilograma, a u dvadesetoj i kasnije 20 kilograma i više, pa prinosi mogu da budu i od 30 do 40 kilograma po stablu. Kalemljene sorte su kvalitetne, imaju i krupnije plodove sa masom od 13 do15 grama i sa randmanom jezgre od 52 % do 54 %, a visok procent jezgre uslovljava i visoke prinose u proizvodnji. Dakle, posle desete pa do petnaeste godine ti prinosi su ekonomski iplativi. Mogu da se ostvare prinosi kojima bi se vratio deo uloženih sredstava i praktično do dvadesete godine u potpunosti bi bila isplaćena sva investiciona ulaganja i možete da maksimalno zarađujete, rekao je Miletić.

Po rečima Dr Miletića, u Srbiji ima oko 1.800.000 do 1.900.000 rodnih stabala oraha, a od toga su samo 30% kalemljene sorte i sadnice. Sve ostalo su sejanci iz populacije generativnog porekla koje ne mogu da obezbede stabilnu i kvalitetnu proizvodnju što je razlog da se u narednom periodu maksimalno pređe na podizanje intenzivnih zasada kvalitetnim sortama. Srbija je 12-ta zemlja u svetu po proizvodnji oraha i 5-ta u Evropi sa nekih 23.000 do 24.000 tone godišnje, što je znak da imamo agroekološke uslove koji su optimalno povoljni za uzgoj oraha.

lesnik
Strane kompanije zainteresovane za gajenje lešnika u Srbiji

Slična je situacija i sa lešnikom naročito što su se pojavili i proizvođači čokolada i konditorskih proizvoda iz kompanije „Ferero roše„ koja je zainteresovana da na području Srbije širi proizvodnju leske, kaže Miletić i dodaje da ne postoje statistički podaci o broju stabala u Srbijii i obimu proizvodnje, ali je činjenica da oko 95% lešnika u jezgri Srbija uvozi.
– To je značajan momenat da se unapredi i intenzivira proizvodnja leske u Srbiji. Leska je kao i orah dugovečna kultura i investicija, ali prvi ekonoimski isplativi prinosi se pojavljuju već od šeste do sedme godine, što da znači ranije stupa na rod od oraha. Ukoliko gajimo lesku u uslovima visoke tehnologije, uz primenu navodnjavanja i svih neophodnih mera tehnologije, prinosi mogu da budu minimalno od 2,5 tone pa do nekih 4 do 4,5 tone lešnika u ljusci po hektaru, što je izuzetno visoka proizvodnja koja je ekomoski krajnje isplativa, kaže dr Rade Miletić naučni savetnik iz Instituta za voćarstvo u Čačku.

POSTAVI ODGOVOR