Црквена општина Вича у сарадњи са Културним центром општине Лучани у Гучи, организује четврте „Видовданске духовне сусрете”. Манифестација ће бити одржана у среду 28. јуна у Порти храма Светог пророка Илије у Вичи, а програм ће почети светом литургијом у 9 сати, најавио је Немања Матејић, парох у Вичи и иницијатор овог догађаја.
– Манифестација ће започети служењем свете литургије, а након тога ће уследити парастос свим пострадалима од Косовског боја до данашњих дана. Културно-уметнички програм ће почети у 11 сати. Овогодишњи учесници програма су драмски уметник Љубомир Булајић и музичка група „Одигитрија” из Лапова.
„Видовдански духовни сусрети” се одржавају у Вичи од 2020. године. Манифестација је покренута на иницијативу пароха Матејића, са циљем да људи почну да се враћају вери и традиционалним вредностима.
– Манифестација се одржава четврти пут по реду. Када сам дошао за пароха вичког 2019. године, наредне године сам основао ову манифестацију на којој су учествовали бројни глумци и уметници. Сви су се радо одазивали позиву – како парохијани из вичке парохије која обухвата и села Доњи Дубац и Живицу, тако и људи из целог Драгачева, Гуче, Лучана, Чачка, Ужица и Београда. Пошто се манифестација одржава лети, доста њих дође на село на одмор, па се и одазову. А то је прилика да се упознају са духовним сусретима, да заволе цркву и веру и да почну да се враћају правим традиционалним вредностима.
Наглашавајући значај Видовдана за цео српски род, парох Матејић је мишљења да би овај празник требало да постане националан.
– Видовдан се прославља само код нас Срба. Сви знамо шта се десило 1389. године, а свесни смо и тога шта се дешава данас и шта за нас значе Косово и Метохија. Да су доле највеће светиње и наши корени. Да су кнез Лазар и сви мученици који су пострадали са њим показали свима нама шта је вера. Да то није само идеологија, већ је и љубав. И сам Христос каже да нема веће љубави од полагања свог живота за своје ближње. А сви они су положили своје животе за нас – не само да би одбранили територију, већ и саму веру од Османског царства које је претило да уништи православље. Тога треба да будемо свесни и то сећање да негујемо у себи.
