[rstr_selector]

Владимир Димитријевић: Непримерен медијски садржај је узрок криминализације мушкости у Србији и урушавања породичних вредности

Проф. Димитријевић: „Када нисам у мојој школи мене моја душа боли, нема оне дружине да делимо ужине…” То је било моје детињство. Свет у коме смо ми расли био је другачији.

Након трагедије која се догодила у београдској ОШ „Владислав Рибникар”, бројни стручњаци покушавају да наслуте узрок овог немилог догађаја, а већина се слаже да је све оно што се данас сервира у медијима један од проблема који доводи до неадекватног понашања данашње омладине.

Проблем Србије су медијски садржаји, попут ријалити програма којем су деца свакодневно изложена, мишљења је и Владимир Димитријевић, професор у чачанској Гимназији. Поред тога, додаје он, видео-игре и серије у којима се пропагира криминал узрок су криминализације мушкости у Србији и разарања породице као стуба основних вредности одгајања младог човека.

– Ако то не будемо кренули да решавамо, ништа друго нећемо успети да решимо. Оваквих појава ће бити и даље, иако ми до сада овакве случајеве нисмо имали. Али живимо у том свету, а ништа не чинимо да направимо отклон од њега. Ни Американци некада нису имали тај проблем, али су га добили захваљујући Холивуду и лудилу интернета. Видите да се сада прича о томе да се старосна граница за кривичну одговорност спусти са 14 на 12 година, а нико не прича о томе да забрани ријалити програме или да их радикално ограничи. Чак не мора да их забрани. Могу да се уведу такви порези, да они (емитери) не могу да их плате. И ко хоће може да гледа ријалити програм, али може да га гледа од 1 до 5 по поноћи, чак не мора ни да се забрањује. Међутим, ништа се не предузима поводом тога.

По мишљењу професора Димитријевића, споран је и предлог увођења додатних мера заштите у школе.

– И та прича да у школу треба да се уводи полиција, па видео надзор, па бункер….Па чекајте, није школа логор. Школа је простор слободе, љубави, одговорности и лепоте. „Када нисам у мојој школи мене моја душа боли, нема оне дружине да делимо ужине…” То је било моје детињство. Свет у коме смо ми расли био је другачији. Али кад имате све видео-игара и ријалити шоуа, свет у коме се непрестано говори о  злочинима, у коме се приказују серије које популаризују криминалце, неминовно је да дође до овога. Видимо и да се у Србији мушкост криминализује. Није мушкарац човек који има породицу и већи број деце које гаји, васпитава и храни како зна и уме са својих 10 прстију, већ је мушкарац дилер дроге, криминалац и убица. Та криминализација мушкости у Србији, разарање брака и породице, доводи до свега овога. Ко зна шта ћемо још доживети. И ако људи мисле да ће се проблеми решити на једноставан и површан начин, грдно се варају.

Поделите вести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Сродне вести