Vodopad na Moravici – od vizuelnog simbola Ivanjice do betonske skalamerije

Vodopad na Moravici – od vizuelnog simbola Ivanjice do betonske skalamerije

„Umesto rekonstrukcije i popravke stare brane grade se skalamerije, ruši se brana pod izgovorom da je oštećena…. Ljudi rade šta kome padne na pamet i to više nema veze ni sa arhitekturom, ni sa izgledom, ni sa autorskim delom… Ovo je zemlja u kojoj takve stvari više ne rade inženjeri nego frizeri, poljoprivredni proizvođači ili ko već gradi objekte…“

0

Udruženje građana „Ivanjica 2012“ se nekoliko godina borilo da se ukloni most koji je 2011. izgrađen ispred vodopada u kompleksu stare hidrocentrale na Moravici. U tome su uspeli i ta konstrukcija, koja je po njihovom mišljenju značajno urušavala izgled najlepšeg dela Ivanjice, je srušena. Međutim, ivanjički vodopad, poznat kao Naper, nije vratio stari izgled, objašnjava Vladimir Gavrilović, građevinski inženjer i člana ovog udruženja.
– Rekonstrukcija vodopada, po meni potpuno neozbiljna, počela je 2011. godine. Urađena je projektna dokumentacija na koju je Zavod za zaštitu spomenika kulture dao saglasnost za mere tehničke zaštite. Njime je bilo predviđeno da se stara brana samo rekonstruiše, odnosno kamen popravi, da se promene drvene ustave, izbetonira jaz koji odvodi vodu i da se metalni delovi prefarbaju. Nakon toga, posle godinu ili dve, pojavljuje se drugi projekat koji je uradio neko iz Beograda, ko nikada nije bio u Ivanjici i ko ne zna šta treba ovde raditi. Iako nisu poštovani uslovi kraljevačkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, takav projekat je Zavod iz nekih razloga prihvatio i dao saglasnost kao da je urađen u skladu sa osnovnom projektnom dokumentacijom na osnovu koje je dobijena dozvola – da se samo radi rekonstrukcija i popravka stare brane. Potom je počela izgradnja raznih skalamerija, rušenje brane pod izgovorom da je oštećena, pa su napravili što više posla da bude što veći obrt para ili iz nekog drugog razloga i onda je to došlo do neke fantastične cifre, a umesto stare i rekonstruisane brane dobili smo to što smo dobili. Mi smo se pobunili, prikupili dokumentaciju i izborili se da se bar most koji je nepotrebno izgrađen ispod brane sruši. Da podsetim i na to da je ispred brane, koja je nekada izgledala fantastično, napravljen betonski most kao neka tehnička staza za čišćenje riblje staze. Pošto smo imali snage samo da se izborimo za uklanjanje mosta u tome smo i uspeli, a ta staza je ostala. U međuvremenu je izgrađena i nova minihidrocentrala ispod brane, a iznad je napravljena ogromna obaloutvrda, tako da je to promenilo ceo izgled tog dela Ivanjice.

„Ako svakih par godina treba da sprečavate uništavanje prirodnih i kulturnih dobara, onda ceo život prođe u tome“

Gavrilović kaže da je restoran „Vodopad“, koji je imao lep i primeren izgled mestu na kome se nalazi, promenom vlasnika dobio drugačiji izgled na koji ima brojne zamerke.
– Restoran „Vodopad“ koji je bio jedan divan objekat na steni je privatizovan i ljudi koji su ga kupili su napravili nešto što ne liči ni na šta i to je još više upropastilo sliku svega. Tu je sada podignut nekakav sprat, ljudi rade šta kome padne na pamet koliko ja vidim. To više nema veze ni sa arhitekturom, ni sa izgledom, ni sa autorskim delom. Ne znam ko je to dozvolio, ali ko god da jeste, svaka mu čast. Ne znam da li je Zavod i za to trebalo da da saglasnost i da li je dao, ne znam šta je radila „Vodoprivreda“, šta je radila lokalna samouprava Opštine Ivanjica, ništa mi nije jasno. Pozabavićemo se i time, ali džaba je to ako čovek svakih par godina treba da sprečava ljude da uništavaju prirodna i kulturna dobra, onda prođe ceo život u tome.

Minihidrocentrala koja je izgrađena kod Vodopada suzila je korito reke, kaže Gavrilović i dodaje da se prilikom nedavnih obilnih padavina vodila borba da ona ne bude poplavljena. On smatra da je izgradnja druge minihidrocentrale u koritu Moravice, uz sam magistralni put od Ivanjice ka Arilju, dovela do velikog oštećenja kolovoza u klisuri.
– Moje mišljenje je da je tim radovima koji su izvedeni, i izgradnjom male hidrocentrale u donjem delu korita i riblje staze koja je suzila rečno korito, sprečeno da se na tom mestu kada se pojavi ogromna voda ona razliva sa strane. Za objekat male centrale mogu da kažem da je korektan, ali je donje korito dosta suženo. Tu je nekada sa jedne strane bila šuma, a sa druge jaz sa malom ustavom, pa se u vreme velikih voda otvarala ustava, puštala voda oko brane i kontrolisala se ta slaba tačka. Sada to više ne može da se radi. Nadam da su mere koje su predviđene zakonom ispoštovane i da je neko razmišljao da li će tu biti potkopavanja obale, jer je tu duboko korito i vrlo je stenovito, ali nadam se da u samoj Ivanjici neće biti problema. Kada je bila poplava primetio sam da je bila žestoka borba oko te male centrale. Otvarali su ustavu, dozirali količinu vode da ne bi ugrozili postrojenje, voda je došla do poda, ali to je njihova stvar i nadam se da znaju šta rade.

Hidrocentrala na mestu gde joj mesto nije

– Voda na brani je bila ogromna, pričalo se da je brana oštećena, da je pukla, ali ja nemam informacije o tome. Znam samo da brana više ne izgleda kao što je izgledala i mi se kao udruženje spremamo da se ovih dana ponovo oglasimo. Nas inženjere u ovoj zemlji više niko ništa ne pita. Ovo je zemlja u kojoj takve stvari više ne rade inženjeri, nego frizeri, poljoprivredni proizvođači ili ko već gradi objekte, stvarno ne znam. Možemo samo da gledamo sa strane ili ako nas neko nešto pita onda da nešto kažemo. Videli ste šta se desilo u klisuri, put Arilje – Ivanjica je odsečen zato što je neki stručnjak napravio hidrocentralu gde bi i malo dete videlo da joj tu nije mesto. Mi godinu ili dve gledamo kako neki čuveni investitor, mislim iz Slovenije, pravi centralu na reci Moravici, a to je jedna ozbiljna reka. I eto šta se desilo – poplava je odnela preko 30 metara puta i sada krpe taj put.

POSTAVI ODGOVOR