Сезона брања малина је у пуном јеку, а као и готово сваке године у ово доба, произвођачи малина чекају реакцију државе на захтеве за утврђивањем адекватне откупне цене овог воћа. Сваке године се јавља дилема да ли да наставе са брањем својих засада или да их униште због све ниже откупне цене. Овогодишња откупна цена, која се креће од 200 до 250 динара, недовољна је да подмири њихове потребе и трошкове, а ситуација је сваке сезоне све тежа, објаснио је Милијан Лазић, потпредседник Савеза пољопривредних произвођача Западне Србије.
– Свака цена испод 350 динара је цена на којој смо ми на губитку. Ово што се прича да је министарка на састанку у Ивањици рекла да ће цена бити већа од 200 динара, то је по мом мишљењу само куповина времена да се малина стави у хладњачу да пољопривредници не би одустали од брања. А када малину спакују у хладњачу, ту је прича завршена. Није на Влади да одређује цену. Они треба да сагледају узроке који су довели до оваквог стања. Један од узрока је тај што нама као физичким лицима није дозвољено да продајемо смрзнуту малину, нити да замрзавамо нашу малину. А то је први услов монопола. Хајде да видимо ко је све увозио малину из Пољске и Украјине и које количине су увезене. Колико је те увозне малине изашло из Србије а да њима пише да земља порекла није Србија. Ту су проблеми и то су услови који су довели до лошег стања у малинарству. Када би се то решило, питање цене би било врло лако решиво.
Узроци проблема и садашњег стања у малинарству нису нови, наводи Лазић и додаје да су неконтролисани увоз и лоше временске прилике само додатни проблем на већ тешку ситуацију.
– Прошле године, цена је једно време била око 600-630 динара. Када су оборили цену на 510 динара, то је био тренутак када је требало да се побунимо за тај један евро који су нам узели. Међутим, то је прошло, нико се није побунио. Онда долази септембар месец када креће масован увоз малине из Пољске и Украјине, у неограниченим количинама. Ни тада се нико није побунио. Видели су да и то може да прође. Током наредних месеци – у октобру, новембру и децембру креће уцењивање малих хладњачара, а малина се купује будзашто, по цени од два евра. И то је прошло а да се нико није побунио. И зато смо данас дошли у овакву ситуацију да је уништено и оно мало производње што је остало.
Чињеница је да је претходних деценија малина прехранила и на селима задржала становништво Западне Србије, али сагледавајући ситуацију која је из године у годину све неповољнија по малинаре, Милијан Лазић није оптимиста у погледу будућности ове пољопривредне гране.
– И 2018. година је била јако лоша у погледу откупне цене малине, и она је направила хаос у Западној Србији где је десетине хиљада људи напустило земљу и отишло. То се, нажалост, сада понавља и ово мало народа што је остало разјуриће и раселиће. Да ли је то нечија жеља или циљ, не знам. Чињеница је да је малина у последњих 30 година спасила Западну Србију и задржала становништво. Али оваква ситуација ће довести до тога да народ запусти или уништи своје засаде и напусти обрадиву земљу. И бојим се да ће за њима остати само пустош на селу.
