Završena arheološka istraživanja na lokalitetu Krnjine u Mrčajevcima

Završena arheološka istraživanja na lokalitetu Krnjine u Mrčajevcima

Poslednjih dana istraživanja došli smo do cilja koji smo i predvideli na početku kada smo planirali istraživanje, a to je centralni grob koji je ostao jedini očuvan u okviru ovog tumula, sa pokojnikom kog su nalazi opredelili u gvozdeno doba, odnosno 6. i 5. vek pre nove ere, objašnjava arheolog čačanskog Narodnog muzeja

0

Arheolozi čačanskog Narodnog muzeja ove nedelje su završili istraživanje na lokalitetu Krnjine u Mrčajevcima gde je pronađena praistorijska grobnica iz gvozdenog doba. Katarina Dmitrović, kustos-arheolog Narodnog muzeja u Čačku, kaže da je nekropola uočena još pre 10 godina, a da su kompletna istraživanja izvedena ove godine. Po njenim rečima, istraživan je centralni grob u okviru tumula koji datira iz šestog i petog veka pre nove ere.

– Prvo bih naglasila da smo zadovoljni jer smo uspeli da završimo iskopavanje u Mrčajevcima gde smo na terenu bili nešto više od mesec dana i imali jednu nesvakidašnju situaciju sa izuzetno tvrdom zemljom, smonicom, tipičnom za ove krajeve, a dodatno nas je usporavala i suša, tako da smo malo sporije napredovali nego što je inače praksa prilikom iskopavanja objekata ove vrste. Poslednjih dana istraživanja došli smo do cilja koji smo i predvideli na početku kada smo planirali istraživanje, a to je centralni grob koji je ostao jedini očuvan u okviru ovog tumula, sa pokojnikom kog su nalazi opredelili u gvozdeno doba, dakle 6. i 5. vek pre nove ere.

Praistorijska groblja tipična su za ovaj kraj

– Za nas je sve bilo iznenađenje, jer svako iskopavanje odvija se prvi i poslednji put, jer je arheologija sama po sebi destruktivna metoda gde se uz određeno znanje vrši iskopavanje, dokumentuje, ali samim tim i uništava lokacija. Na ovom lokalitetu smo imali relativno plitak iskop, nismo ni mi mogli da znamo o čemu se radi. Ovo je prva humka na tom području tako da smo sada otprilike shvatili kakva je stratigrafska slika celog kraja. Pedološka podloga je relativno blizu tako da je naš najdublji iskop bio oko 60-70 santimetara, jer je u stvari to jedno brdo koje smo mi skidali. Proces nije bilo ukopavanje u zemlju, već skidanje postojećeg objekta. Poljoprivreda u tom kraju jeste intenzivna i sigurno je da je poljoprivrednim radovima dosta toga uništeno. Mi imamo tragova da su grobovi postojali i po periferiji humke, međutim na osnovu određenih nalaza raspoređenih nepravilno po toj kaloti, zaključili smo da je bilo sekundarnih ukopavanja. Ali skelta, odnosno grobova in situ kako mi kažemo, nije bilo. Jedan od razloga tome je i kiselost zemljišta pa pretpostavljam da su kosti pokojnika uništene delovanjem zemljišta. Konkretno, ova parcela dugo nije obrađivanja ali to ne znači da i samo rastinje odnosno korenje deluje destruktivno na arhiološke celine u zemlji.

Naziv lokaliteta je Krnjine, to je deo Mrčajevaca prema Zapadnoj Moravi, veoma blizu Katrge. Obilaskom terena stručnjaci su slučajno videli tu nekropolu pre desetak godina i od tada redovno pratimo njeno stanje, odnosno stanje u odnosu na prirodne nepogode koje su pogodile Mrčajevce, ali i intenzivnu poljoprivredu. Jer sve utiče na to da se takvi lokaliteti uništavaju. Konačno smo ove godine dobili priliku da istražujemo zahvaljujući finansijskim sredstvima koje je u najvećoj meri obezbedilo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i naravno tu je učestvovao Narodni muzej u Čačku iz svog redovnog programa, rekla je Katarina Dmitrović.

POSTAVI ODGOVOR