Претрага
[rstr_selector]
Фото: ЈП Србијаводе

Завршетак изградње бране са акумулацијом Сврачково у најбољем случају за четири године

Југослав Јовановић: „Осим за потребе водоснабдевања, предвиђено је да се брана користи за производњу електричне енергије и обезбеђивање гарантованог еколошког минимума низводно од акумулације у маловодном периоду”
Радови на изградњи бране са акумулацијом „Ариље – профил Сврачково” на реци Рзав, почели су 2012. године. Њена примарна намена је водоснабдевање Чачка, Горњег Милановца, Лучана, Ариља и Пожеге, а део воде из будуће акумулације користиће се за производњу електричне енергије у прибранској хидроелектрани „Ариље“, објаснио је Југослав Јовановић, главни инжењер за заштиту од спољних вода, ерозије и бујица у Јавном предузећу „Србијаводе”. Према његовим речима, у случају потребе, брана ће моћи да се користи и за прихват мањег поплавног таласа.
– Осим за потребе водоснабдевања, предвиђено је да се брана користи за производњу електричне енергије и обезбеђивање гарантованог еколошког минимума низводно од акумулације у маловодном периоду. У случају потребе, правилним управљањем, може се користити и за одбрану од поплава односно за прихват мањег поплавног таласа. Сам објекат бране није предвиђен да има ретензиони простор за прихват поплавног таласа, али правилним управљањем, уколико се обори одређени ниво у акумулацији пре наиласка поплавног таласа, тај део се може прихватити и умирити. Дакле првобитне намене су водоснабдевање, производња електричне енергије и оплемењивање у маловодном периоду.
За потребе производње електричне енергије, из будуће акумулације ће се користити само вишкови воде који ће се добијати из повећаног дотока након јаких киша или топљења снега, каже Јовановић.
– Инсталисана снага је 7, 14 МW, а очекује се годишња производња од 22,7 МW. У складу са позицијом водозахвата, за потребе хидроелектране користиће се само вишкови воде. Када вода достигне одређени ниво у акумулацији који је потребан искључиво а водоснабдевање, односно у примарне сврхе, престаје се захватање воде и хидроелектрана престаје са радом. Значи она ће користити вишкове воде у тренуцима када имамо повећан доток након јаких киша или топљења снега или једноставно када имамо водостај на сливу. Када вода у акумулацији буде изнад предвиђене коте и када се јаве услови за коришћење те воде за производњу електричне енергије, хидроелектрана ће тада радити. У свим другим случајевима,  она неће бити у функцији. То значи да ће она производити електричну енергију сам онда када за то има довољно воде на сливу.
Првобитна динамика радова и рокови на пројекту „Ариље – профил Сврачково” нису могли да буду испоштовани јер су се хидролошки подаци од почетка градње до данас мењали, а највећи разлог успоравања радова је појава клизишта током 2015. године, чија санација је захтевала додатне трошкове, објаснио је Јовановић.
Фото: ЈП Србијаводе

– С обзиром на то да су се јавили проблеми са појавом клизишта на левом боку испод тела бране, морала је да се изврши санација што је довело до повећања трошкова и продужења радова изградње објекта. Последњи пар година дошло је до интензивирања радова, па су се они доста убрзали. То је довело до тога да смо сада у завршној фази што се тиче самих објеката на самом телу бране. Значи, да би се кренуло да се ради тело бране и десни бочни прелив. Десни бочни прелив се гради јер су се хидролошко-хидраулички подаци од почетка градње до данас променили тако да постојећи прелив за велике воде није довољан, Неопходна је била изградња тог бочног прелива ради повећања безбедности самог објекта бране. Очекујемо да ће се почети са радовима у овој календарској години. Одређене припреме су извршене, добијени су локацијски услови. Сада је документација на ревизији, а после тога би требало да иде на техничку контролу и на издавање грађевинске дозволе.

Повољне временске прилике током прошле године искоришћене су за радове на санацији и стабилизацији косине на којој је дошло до клизишта, а што је један од основних услова да се река Рзав може скренути, јер тек након тога биће обезбеђени услови за израду тела бране, рекао је Југослав Јовановић и навео радове чије извођење је планирано у току ове године. 
– Планирани су радови на чишћењу терена у зони предбране и тела бране. Ове године би требало да се крене и са насипањем тела бране и изградњом тела бране. Очекују нас и радови на изградњи дела ињекционе  галерије у темељу бране. Извршиће се и неки радови на изради улазне грађевине енергетског тунела са контактно-везивним интектирањем самог енергетског тунела. Такође, планирани су радови на изградњи нове сталне депоније за одлагање материјала и ископа из десног бок, чишћење десног бока за изградњу бочног прелива и почетак радова на изради цевовода за транспорт воде до фабрике воде.
Уколико радови буду текли планираном динамиком, завршетак изградње бране и акумулације очекује се у току наредне четири године, али то зависи од бројних фактора, нагласио је саговорник.
– Уколико би се нашло довољно средстава и уколико би радови текли онако како је предвиђено, динамички план предвиђа да се све заврши у наредне четири године, односно да буде у функцији. Да ли ће тако бити или не, доста зависи од финансијских средстава. Држава се труди да пронађе средства, да помогне и да се финансира овај објекат од великог значаја, јер не смемо заборавити да ће одатле воду користити од 400.000 до 500.000 људи. Ако само то узмемо у обзир, шватамо значај тог објекта. А да не причамо о другим аспектима. Рзав ће, као један од чистијих водотокова у Србији, и на низводном делу после бране, у сушном периоду имати могућност да има довољно воде у кориту и да не долази у ситуацију да буде угрожен рибљи и други фонд у реци. Јер предвиђено је да еколошки минимум низводно од профила бране износи око 860 литара у секунди у сваком тренутку па и при највећим врућинама када иначе, у садашњим случајевима, ниво протока у Рзаву пада испод 500 литара у секунди.
Након завршетка радова на изградњи акумулације и бране Сврачково и стављања у функцију, урадиће се нови цевовод који ће се повезати са фабриком воде, а постојећи ће остати алтернатива у случају потребе, закључио је Југослав Јовановић.
– Постојећи водозахват је ерозиона преграда која је изнуђено решење па се као такво и користи као водозахват директно из корита. Она се налази пар километара низводно од будуће акумулације и захватање воде се врши директно из корита преко те преграде, и одводи се у фабрику воде у којој се врши преграда. Када буде готова брана са акумулацијом Сврачково, радиће се нови цевовод који ће се повезати са фабриком воде. Дакле биће урађен нови систем цевовода који ће бити у функцији, а постојећи са водозахвата Шевељ ће остати као алтернатива у случају потребе, закључио је Југослав Јовановић.

Поделите вести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *