Породица бистрих потока – еколошко-уметничка комуна у селу Брезовица на обронцима Рудника, 12 километара од Горњег Милановца, основана је 1977. године. Њен оснивач је књижевник, ликовни уметник и драматург Божидар Мандић, а три њена основна елемента су екологија, хуманизам и култура.
У разговору за Радио Џенарику, Мандић је приближио филозофију ове комуне и њен начин живота свима онима који је не познају.
Давне 1977. године Божидар Мандић се као млади уметник доселио у Брезовицу из Новог Сада, из урбане средине, предвиђајући још тада све бржи темпо живота и велику згађеност градова у будућности. Увидео је да таква будућност неће одговарати ни њему лично, а ни његовом стваралаштву.
,,Живот је најлепши у малим породичним, пријатељским заједницама”
– Породица бистрих потока траје пуних 46 година. Дошао сам из урбане средине и спадам у светске, европске, српске пионире повратка природи. Још тада сам схватио да је све мање људскости и комуникације, да град губи мисију, да ће бити презагађен. Ево после пола века, на неки начин се показало да сам у праву. Дошао сам овде и засновао комуну, односно заједницу, јер сматрам да је најлепше живети у малим породичним, пријатељским заједницама. Поготову данас када видимо да се друштво распало, када је човек отуђен и када је јако важно да живимо заједно, каже Божидар Мандић.
Ова комуна негује пријатељство и радост, шири позитивну енергију и лепоту живота у складу са природом. Живот Породице бистрих потока је богат. Бити једноставан, обичан човек, са пуно енергије и жеље да овај свет буде другачији и да га оплеменимо – основна је мисија комуне.
Депресија као последица усамљености
– Једна од највећих болести данас је депресија. А депресија није чак ни болест већ усамљеност човека. Породица бистрих потока и ја смо историја дуга више од четири и по деценије и имамо своју мисију. Ја никоме ништа не наплаћујем, не занима ме новац, али ме занима да имам пријатеље, да имам радости. Моју кућу је до сада посетило око 47.000 људи, а то је више од 320.000 бесплатних оброка и 28.000 ноћења. То је моја мисија и визија из младости. Ја сада имам 72 године и веома сам радостан да сам своју визију остварио. Иначе, овај живот је богат. Ту је уметност, ту је сусрет са људима. Посетило ме је више од 170 великих интелектуалаца Србије. Комуницирам са свима, покушавам да у Србији не будем завађен ни са ким. Дакле, моја мисија је бити једноставан, обичан човек и имати жељу да овај свет некако оплеменимо. Постоји једно питање које песницима често постављају, а постављају га и мени: ,,Да ли свет може да буде бољи захваљујући уметницима?“ Не може. Али може стварност.
,,Све што имамо делимо, све што нам треба некако ћемо добити”
Начело економије у Породици бистрих потока је следеће: Све што имамо делимо, све што нам треба некако ћемо добити. И то беспрекорно функционише у материјалном свету који је преплавио човека и отупео му сва чула, толико да многи тога нису ни свесни, каже Мандић.
– Сви трагамо за смислом живота. Данас видимо да је материјалистички свет потпуно завладао човековом душом. Видимо да је човек капиталом толико опхрван да не може своју децу да види, распадају се породице… Код мене је све обрнуто. Ја спадам у повратнике животу, души, природи. А најважније је то да ме новац уопште не импресионира. Уметност је та коју видим као једну од области која настоји да улепша свет и да га оплемени.
,,Ако би сваки човек очистио три метра око себе, планета би била беспрекорно чиста”
– Једна од мојих великих мисија је пионирство екологије. Спадам у пионире екологије у Србији, још из времена када се није знало шта реч ,,екологија” значи. И сада у овим годинама чистим по 3 километра око свог дома и могу да кажем да је чисто као у Словенији или Швајцарској. А волео бих да и Србија буде таква, да је самоиницијативно очистимо од пластичних џакова, флаша, кеса. То није немогуће, али треба да пробудимо менталитет и да будемо лични пример за то. Љубивоје Ршумовић, мој велики пријатељ и ја смо израчунали да ако би сваки човек очистио три метра око себе, планета би била беспрекорно чиста. А слажете се да то није немогуће.
Сваке године, Породица бистрих потока у Удружењу књижевника Србије додељује награду уметницима и интелектуалцима који су указали на проблеме демографије, загађења ваздуха, нестанка шума и вода, односно самог опстанка планете. Награда је необична и аутентична, а до сада је додељена 29 пута.
– Награда се састоји из дрвене плакете на којој је уписано име лауреата, литра изворске воде, килограма црног хлеба и 10 динара. Углавном стимулишем интелектуалце и уметнике. То је мој ресор, моја област интересовања и живљења, па и професије. Неки од досадашњих добитника награде су Ружица Сокић, Петар Лаловић, Емир Кустурица, Љубивоје Ршумовић, Влада Ајдачић, Драган Јовановић, Загорка Стојановић и многи други….
ШУМЕС – фестивал позоришних сусрета у шуми
Владета Јеротић, који је боравио у Породици бистрих потока 83 пута, по цео дан у дугим разговорима и преиспитивањима, често је говорио: ,,Млади, будите континуални”. А то би значило – млади, издржите! То је кључна реч 21. века, наглашава Мандић.
– То јесте кључна реч 21. века. У складу са тим смо у августу прошле године по 21. пут реализовали ШУМЕС, на коме се сваке године окупљају младе театарске групе и појединци. Од ујутру до увече правимо представе, разговарамо, организујемо књижевне сусрете и концерте. Буде по 15 позоришних представа. Заједно једемо, заједно перемо зделе и дрвене кашике у потоку и стварамо једно племе за које бих ја живео. Платио бих да живим од те лепоте и младости, од ентузијазма и ангажмана да кроз позориште, уметност и мисаоност дамо допринос бољитку. ШУМЕС је прошле године походило 140 младих људи. Није било ни једног ексцеса, ни једне себичности. Помагали су једни другима да разапну шаторе, да се оперу зделе, да се дода парче хлеба….То је импресија са којом бих ја непрестано живео. Посећивали су нас и велики уметници као што је Јован Ћирилов, Драган Кресоја, Љубивоје Тадић, Рада Ђуричин…
,,Нисам гуру и не желим то да будем”
– Ја нисам човек који је ,,учитељеван”. Али волим дијалог и могу да будем пример другима. Кроз пример ми овде развијамо слободу дијалога и полилога. Долази нам пуно гостију, а оно што могу да науче је да је гостољубље један од мојих највећих атрибута живљења. Волим да угостим људе и да им понудим једноставну храну, готово монашку. Волим да разговарамо, да се играмо и да се растанемо племенитији и радоснији. Посећују нас и људи из целог света, јер људи траже човечност. У сваком случају, ја сам један мали дом, не бих волео да будем трибунал, или неки гуру, већ само учесник живота који жели то са другима да подели. Ми имамо пет кућа, све су од органских материјала. Најстарија је једна чатмара на којој је још 1910. године писало: ,,Свакој сили сам покоран и непријатељу ова је кућа отворена”. И ја као да сам дошао у своју сентенцу, своју реченицу. Живим у њој и сваки сусрет са човеком је за мене шанса за неки бољи тренутак и боље човечанство, закључује Божидар Мандић.
Фотографије преузете са Фејсбук профила Porodica bistrih potoka i Nestor Fotonst Nestorovic
