Након пролећних мразева, сушни период и високе температуре током лета значајно су утицали на пад производње воћа у Србији, а мањи приноси одразили су се и на тржишну цену.
Према речима Бранка Танасковића, саветодавца за воћарство Пољопривредне саветодавне и стручне службе Чачак, највеће проблеме ове године имали су произвођачи малине и купине, као и коштичавих воћних врста.
– Производња малине је осетила највеће проблеме, јер су на бројним засадима губици од 30, па и до 90%, а на појединим засадима потпуно је изостао род. А ови услови су довели и до сушења одређених засада. Произвођачи јабуке нису добро прошли у овој сезони, барем до сада, десеткована је њихова производња. Топлотни таласи у летњем периоду довели су до неправилног превременог сазревања, мањих приноса, оштећења плодова, попут ожеготина од сунца. Ипак, они који су успели да сачувају засаде, могу се надати доброј цени. Трешња је још једна од врста која је забележила велике губитке, управо због позних пролећних мразева који су однели скоро целокупан род, што се манифестовало енормно високим ценама на нашем тржишту. Шљива, иако донекле толерантна на сушу, због високих температура током цветања и формирања плодова значајно је смањила принос. Осим тога, забележили смо и учестало појављивање штеточина, попут шљивине осе и шљивиног смотавца који управо воле ово суво и топло време.
Временски услови који постају све екстремнији, доводе у питање будућност пољопривредне производње, а посебно воћарства, каже саговорник. Он наводи да системи за наводњавање у великој мери помажу произвођачима и истиче значај регенеративне пољопривредне производње.
– Најчешће коришћен код нас је систем кап по кап, међутим и он има одређене недостатке који се огледају у испирању хранљивих материја из зоне кореновог система, због чега се поједини елементи, а нарочито азот, морају чешће уносити у земљиште. Али и на оваквим врућинама и жегама ми смо саветовали бројним произвођачима да редукују и саму исхрану, односно да и ђубрење буде мање. Осим тога, и систем орошавања био је једно од решења које су произвођачи користили.
Једно од могућих решења јесте и примена регенеративне пољопривреде.
– Саветујемо произвођачима да држе површину земљишта покривеном што је дуже могуће, да ограниче и физичко и хемијско узнемиравање земљишта – мислим пре свега на претерано обрађивање – да комбинују широк избор биљака како би се повећао биодиверзитет тла, као и да остављају живо корење биљака у земљи током што већег дела године. Тенденција је и укључивање сточарства, односно гајење стоке која ће слободно пасти на тим парцелама и тиме у природном амбијенту омогућити да земљиште остане одрживо за развој.
