Одлука младих да остану на селу или да се у њему настане, не зависи само од љубави према завичају. Да би у руралној средини могли да заснују породицу и развијају посао, неопходни су путеви, вода, струја, доступни вртићи и школе, али и подршка за покретање сопствене производње.
Прича Саре и Мирка Мијаиловића из Гостиља сведочи да се савремени начин живота и рада могу успешно уклопити са породичном традицијом и животом на селу.
Сара је одрасла у Београду и по занимању је саобраћајни инжењер ваздушног саобраћаја. Ради у породичној хеликоптерској компанији, због чега је послом повремено везана за Београд. Мирко потиче из Гостиља, у којем је живело осам генерација његове породице. У Београду је стекао искуство, али је од почетка знао да жели да се врати у родни крај и да на породичном имању покрене сопствени посао.
Упознали су се у Београду, а одлука о повратку у Гостиље дошла је постепено. Њихов пример показује да повратак није тренутак, већ процес који захтева прилагођавање, улагање и добру организацију. Посебно је важно да породица на селу има услове који се данас подразумевају и у граду.
– Кућа је већ била изграђена и имали смо простор у којем смо могли да започнемо заједнички живот. Мени је било важно да имамо купатило, грејање и добар прилаз кући. Чињеница да у општини Чајетина асфалт стиже готово до сваког домаћинства, много је утицала на моју одлуку да овде останемо, објашњава Сара.
Поред породичног дома, било је потребно створити услове и за производњу. Мирко је на имању почео да прави Гостиљски сир по сопственој рецептури. Производња је захтевала набавку опреме, уређење простора и испуњавање санитарних услова, али и много рада и стрпљења.
– Сир се производи од млека са породичног газдинства, а осмишљен је као производ који се разликује од уобичајене понуде овог краја. Велики колутови, интензиван укус и начин сазревања учинили су га препознатљивим, а највећи део производње пласира се ресторанима. На тај начин традиционално сточарство није само настављено, већ је прилагођено савременом тржишту.
Сара у породичном послу највише помаже око организације и оперативних обавеза. Због сопственог посла и бриге о деци не учествује свакодневно у пољопривредним радовима, али настоји да научи што више о животу и раду на имању.
–Није ми то страно, али ја нисам особа која ће да иде у шталу, јер то нисам никад радила. Наравно, ако би нека мука натерала и то бих радила, што да не, јер ја желим да останем да живим овде. Овде сам се одлично снашла, много ми је лепо, поготову што сам цео живот живела у граду, практично у центру Београда. Нисам уопште знала како изгледа живот на селу. Нисам имала много додира са село јер моји баба и деда живе у граду. Верујте да је мојим родитељима био шок кад сам рекла да сам одлучила да се селим у село на Златибор, мало су се изненадили, али ја сам се пронашла овде, прија ми и покушавам да научим пољске радове, мало у врту око садње, око сакупљања воћа, хтела сам да се опробам и у брању малина али због обавеза нисам стигла. Имам жељу и вољу да помогнем, али у овој ситуацији не стижем. Мени је, рецимо, јако важно шта једем и то је велика предност живота на селу јер једете праву храну. У граду то није случај, много се осети разлика у укусима. Није исто када купите у продавници и када уберете производ који сте сами одгајили.
Иако јој боравак у Гостиљу прија, она не представља живот на селу као идиличан и једноставан.
– Удаљеност од града, зимски услови, повремени проблеми са водом или струјом и свакодневне обавезе захтевају добру организацију. Са друге стране, породица има више простора, непосредан контакт са природом и могућност да користи храну произведену у сопственом домаћинству. На селу нема градске гужве и тражења паркинга, али постоје други проблеми. Зими треба очистити снег, а до града је потребно путовати. Ипак, код мене предности преовлађују. Важно ми је што деца одрастају у природи, што знамо шта једемо и што имамо више простора и слободе, каже Сара.
Пример породице Мијаиловић показује да млади не морају да бирају између образовања, савремених занимања и живота у завичају. Знање и искуство стечени у граду могу постати основа за развој породичног посла на селу, ако постоје услови за пристојан свакодневни живот и могућност да се од сопственог рада зарађује.
Повратак на село зато не треба посматрати као корак уназад. За младе који имају идеју, подршку и основну инфраструктуру, он може бити прилика да створе живот који спаја савремени начин рада са природом, породичним наслеђем и вредностима средине из које потичу.
Овај садржај се реализује у оквиру Пројекта „Пут Чајетине ка Престоници младих – потенцијали, изазови и перспективе”, уз подршку Општине Чајетина. Ставови изнети у њему нужно не одражавају ставове органа који је доделио средства.”
