Културни центар на Златибору, као установа културе позната не само локалном становништву већ и туристима који походе ову планину, организује разноврсне програме прилагођене свим узрастима. Основни циљ установе је да се кроз програмске садржаје допринесе неговању културе и традиције и њиховом преношењу на млађе генерације, и то тако што ће се исконске, породичне вредности и праксе, прилагодити младима на њима интересантан начин, каже Даница Јевтић Шишовић, директорка Културног центра.
– Културна политика нашег центра је да се окренемо породици, традицији и оним исконским вредностима које се на овој планини баштине вековима. Али немамо ништа против да се бавимо модерном уметношћу и модерним правцима. Међутим, ми смо средина у којој је потребно да се држимо корена и традиције, односно онога што су све наше баке знале. Да то пренесемо на нашу децу. Јер туристи код нас долазе управо због вунених чарапа, сира, кајмака и наших домаћих производа. Оно што краси Златиборски округ је гостопримство и кућно васпитање. Ми смо заборавили све то што су наши стари знали да раде, тако да уз децу која долазе код нас на радионице да плету, и ми се присећамо старих ручних радова. Долазе и наше колегинице од 30-40 година које се врло радо враћају раду рукама. И калиграфија коју негујемо је врло важна – да се врати оловка и перо деци у руку. Да се врати спој рада рукама и мисли, јер деца данас превише користе модерне технологије и запостављају рад дукама. А рад рукама је веома важан за њихов развој и учење. Са друге стране, док су у друштву, у Културном центру, то што раде у њиховим главама више није нешто што је застарело и што је нека бака некада радила на селу, већ је све сведено на њихов ниво и приближава им се на забаван начин.
Програми који су у Културном центру одржани од почетка године, имали су тематске циклусе, па је тако јануар био месец духовних тема у оквиру манифестације „Духовним стопама”. Март протиче у знаку знаменитих жена српске историје, међу којима су Милунка Савић и Надежда Петровић, а април ће бити месец сећања на српске великане, најављује саговорница.
– У априлу нас очекује монодрама о Танаску Рајићу и дуодрама о принцу Ђорђу. Бавићемо се Николом Теслом. Доћи ће нам и професор Сава Дамјанов да прича о Павићевој књижевности, тако да ћемо се у априлу бавити српским великанима. За мај смо планирали да се посветимо писмености и ћирилици. Имаћемо представу „Бедеми ћирилици”, карикатуре Бојана Јокановића и дечји фестивал „Деца међу нарцисима” који се одржава на Златибору већ 30 година. Жеља је да проширимо сарадњу и на друге општине у нашем окружењу. Повезаћемо се са будућим Музејом ћирилице у Бајиној Башти. Дакле акценат је на деци и на образовању младих.
Сарадња Културног центра Златибор са другим установама културе је веома важна, нарочито када се успостави са установама које имају дугу традицију, попут Уметничке галерије Надежда Петровић из Чачка, каже Даница Јевтић Шишовић.
– Прво смо потписали Протокол о сарадњи са Културним центром „Градац” из Рашке и од њих добили изложбу о Милунки Савић. Уз то смо добили и значајно знање и искуство које смо разменили са њиховим историчарима уметности и људима који воде Културни центар „Градац”. Вођени тиме, отишли смо у Галерију „Надежда Петровић” у Чачку где смо дочекани веома срдачно. То су људи који раде дуже и озбиљније од нас и врло смо задовољни сарадњом и изложбом коју смо добили од њих. Са друге стране, отворили смо пут за наредне сарадње и наредне изложбе. Галерија „Надежда Петровић” је институција са дугом традицијом и са великим бројем стручњака који у њој раде, тако да смо направили сарадњу која је лепа и корисна за обе институције. Много људи из Чачка проводи викенде на Златибору и верујете да људи из градова више времена имају да виде поставку док су тих дана код нас на одмору, него у местима у којима се те изложбе и музеји налазе. Долазе и наши школарци и деца из вртића. Изложба о Милунки Савић је била на Златибору до 12. марта, а након тога смо је пребацили у Чајетину. Изложбу Надежда Петровић ћемо 12. априла пребацити у Чајетину да би сва деца из основне школе стигла да је виде, као и сви наши становници. Дакле, сарадња са институцијама које трају дуже од нас је јако важна, сарадња са стручњацима који раде у тим установама је јако значајна и сваки тај говор који су они одржали пред нашом децом овде, верујем да ће деца памтити више него школске лекције.
Културни центар на Златибору посећују уметници из различитих области. Многи од њих сврате у ову установу културе током свог одмора на планини и тако, спонтано, долази до још једног вида сарадње и размене искустава, каже саговорница. На један такав начин успостављена је и сарадња са Удружењем уметника из Новог Сада, које ће у петак извести оперу за децу „Чардак ни на небу ни на земљи”.
– Ако 50.000 људи посети Златибор, нашу установу посети њих 100 али су то људи који су веома заинтересовани за уметност и културу и који имају чак и да нам понуде свој садржај. На пример, имамо дечју оперу, која се никада на Златибору није изводила. Људи су дошли код нас да погледају изложбу, а онда су нам испричали чиме се баве – да праве дечје представе, односно као образовани музичари праве оперу кроз дечје бајке, што је веома интересантно. С тим у вези, у петак 29. марта у 18 часова је дечја представа „Чардак ни на небу ни на земљи”, односно интерпретација наше народне књижевности кроз оперу за децу.
Када деца буду почела да доживљавају ову установу културе као своју, ми се за будућност нећемо бринути, нагласила је Даница Јевтић Шишовић. То и јесте примарни циљ Културног центра Златибор, а идеја усмерена на допринос културним вредностима и традицији је мало шира, имајући у виду туристичке потенцијале овог дела Србије, објаснила је саговорница за крај.
– Идеја је да Културни центар буде својеврсни културни инфо-пулт. Да поред свих информација које туристи добијају од наше Туристичке организације, ово буде место на коме ће добити информације о културно-историјским станицама на Златибору. И да ћемо ми одавде моћи да их упутимо, рецимо, на Музеј у Сирогојну и на сваку цркву брвнару у овом нашем крају, али и на сваки део историје и културе Златибора у синергији са његовим природним лепотама. Да могу увек да добију информације о томе код нас у Културном центру, као и мапу како до тих места могу да дођу и упознају се са њиховим културно-историјским садржајем.