U pojedinim ivanjičkim selima sve je više poljoprivrednika koji se žale na najezdu puževa golaća koji najviše štete nanose povrtarskim usevima.
Stručnjaci kažu da su razlog ove pojave česte kiše koje pogoduju njihovom prekomernom razmnožavanju. Oni ističu da se suzbijanje ove štetočine može obaviti na više načina među kojima je i prskanje određenim hemijskim sredstvima, međutim korišćenje hemikalija nije najzahvalnije, jer većina preparata ubija insekte koji nisu štetni.
Slobodan Tomić, stručni saradnik za zaštitu bilja kraljevačke Poljoprivredne službe, kaže da je mehaničko uklanjanje puževa, tamo gde za to postoje uslovi, najefikasniji i najprihvatljiviji način suzbijanja.
– Mehaničke metode bi bile, prvenstveno ručno sakupljanje puževa, to je najbolje raditi u početku, svakodnevno tokom ranih jutarnjih časova kad je dobra vidljivost. Kasnije se ta mera može prorediti i raditi na nekoliko dana pa i nedeljno. Generalno, to jeste efikasna mera, sada zavisi kolike su površine u pitanju, neko to može da izvede svakodnevno, neko ne može. Sledeća mehanička mera je postavljanje klopki, to su zapravo obične posude, može biti čak i čaša od jogurta, mada je poželjno da budu nešto veće zapremine i da se ukopaju u zemlju, tako da im otprilike jedan cm viri iznad površine zemlje. Te se posude napune nekim mamcima koje će privući puževe. Ti mamci mogu biti, vlažna prekrupa, pseća hrana, kriške krompira, listovi kupusa, salate…uglavnom, poželjno je staviti nešto čega nema u blizini. Takođe pivo isto dobro deluje kao njihov atraktant. U te posude može se sipati pivo i onda će se oni tu skupljati, praktično izlovljavati – izjavio je Slobodan Tomić.
On dodaje da postoji još jedna uspešna mera suzbijanja puževa i ona se nazva „manipalacija skloništima“.
– Pošto puževi traže neka svoja skloništa, mera podrazumeva uklanjanje svih predmeta i otpadaka koji mogu poslužiti kao njihovo sklonište, a to su neki komadi drveta, daske, kamenje, folija, ambalaža i slično – zaključuje Tomić.
