Србија је добила нову Стратегију пољопривреде и руралног развоја за период од 2026. до 2034. године. Документ утврђује правце развоја пољопривреде, прехрамбеног система и руралних подручја, а требало би да одговори и на све израженије проблеме у пољопривреди – од нестабилности тржишта до негативних демографских кретања на селу, објаснио је Бранко Танасковић, саветодавац за воћарство и виноградарство у Пољопривредној саветодавној и стручној служби Чачак.
– Стратегија утврђује правце развоја пољопривреде, прехрамбеног система и руралних подручја, уз економске, социјалне, климатске и еколошке циљеве, као и принципе одрживог управљања природним ресурсима. Општи циљ је обнова прехрамбеног суверенитета земље, уз обезбеђивање прехрамбене сигурности становништва, повећање конкурентности пољопривредно-прехрамбеног сектора и одрживи развој села. Она ће бити разрађена кроз Национални програм за пољопривреду, док ће први Акциони план обухватити период од 2026. до 2028. године. То је кључни документ јавне политике који треба да усмери развој пољопривреде и омогући боље коришћење природних, економских и људских ресурса којима Србија располаже.
Који су највећи изазови које Стратегија препознаје?
Међу њима су растућа зависност од увоза пољопривредно-прехрамбених производа и инпута у производњи, пад конкурентности појединих извозних производа, проблеми у управљању тржиштем, као и несклад у откупним ценама. Ту су и управљање земљиштем и водним ресурсима, велика осетљивост на климатске промене и економске поремећаје, али и негативни демографски трендови у руралним срединама.
Које конкретне мере се предвиђају?
Посебан значај дат је модернизацији производних и прерађивачких капацитета, увођењу нових технологија, улагању у истраживање и развој, реформи политике подстицаја, безбедности и квалитету хране, као и развоју руралне инфраструктуре. Предвиђени су и јачање локалних тржишта и кратких ланаца снабдевања, програми наводњавања и одводњавања, климатски паметна пољопривреда, удруживање произвођача, модернизација пијаца и именовање омбудсмана за храну.
Један од нових праваца је и регенеративна пољопривреда. Шта она подразумева?
Реч је о производњи која би требало да смањи агресивно нарушавање земљишта орањем и да допринесе његовом обнављању и заштити. Такав начин производње може да смањи емисију угљен-диоксида и загађење, али ће бити потребно време да произвођачи стекну потребна знања и вештине. Постоје и изазови, попут веће појаве корова и могућег повећања употребе хербицида, као и могућности мањих приноса код појединих усева и у одређеним условима.
Да ли ће пољопривредници имати обуке о примени Стратегије?
За сада је начелно предвиђено унапређење знања пољопривредних произвођача, али још нема конкретних инструкција за организовање посебних предавања о Стратегији. Тренутно су актуелне обуке за добијање сертификата за коришћење пестицида, а очекују се и практичне активности у вези са атомизерима и њиховим коришћењем.
Да ли Стратегија предвиђа нове субвенције?
За сада нису дефинисане конкретне субвенције нити директни подстицаји попут одређеног износа по хектару. У оквиру Стратегије биће предвиђене одређене мере и давања, али ће њихов облик и обим бити прецизирани у наредном периоду. Суштина је у унапређењу пољопривредно-прехрамбеног сектора и што бољем прилагођавању произвођача новим мерама и приступима у пољопривредној производњи.
