Претрага
[rstr_selector]

AGROSAVETNIK, 7. oktobar 2018.

Agronomski fakultet u Čačku ove godine obeležava 40 godina rada i postojanja. Osnovan je 9. oktobra 1978. godine kao član Univerziteta u Kragujevcu, a njegova preteča je Viša poljoprivredna škola. O tome kako se razvijao i napredovao ove četiri decenije, razgovarali smo sa prof. dr Vladetom Stevovićem, dekanom fakulteta.

–  Agronomski fakultet nastao je jednom lepom zamišlju tadašnjih vizionara da se na obalama Zapadne Morave, odnosno u središtu Srbije, formira jedna takva institucija pored Instituta za voćarstvo koja će unaprediti poljoprivrednu proizvodnju. Prva zamisao je bila da se tu školuju agronomi opšteg smera koji će pokrivati proizvodnju baziranu na mešovita poljoprivredna gazdinstva. Cilj je bio da svako selo ima agronoma koji bi mogao da prenosi znanje poljoprivrednim proizvođačima. Za ovih 40 godina rada iz naše obrazovne ustanove izašlo je preko 1.600 inženjera, magistara i doktora nauka koji su raspršeni širom Srbije, pa i dalje.

Studijski programi kao zaokružena celina poljoprivredne proizvodnje

– Od početka do sada došlo je do značajnih promena. Uvođenjem Bolonjske deklaracije radili smo reorganizaciju studijskih programa, tako da danas na našem fakultetu postoji sedam studijskih programa: opšta agronomija, voćarstvo i vinogradarstvo, zooethnika i prehrambena tehnologija, zatim dva studentska programa na master akademskim studijama, agronomija sa modulima zaštita biljaka, voćarstvo, vinogradarstvo, ratarstvo i zootehnika i prehrambena tehnologija. Kao završnicu imamo doktorske akademske studije iz oblasti agronomije. Na ovaj način Agronomski fakultet je zaokružio celinu koja čini poljoprivrednu proizvodnju – nije dovoljno samo proizvesti, već to i plasirati kroz prehrambenu tehnologiju. Možemo reći da sa nekim manjim usavršavanjima, pratimo današnje tokove.

„Ne može se biti uspešan poljoprivredni proizvođač bez dovoljno znanja“

– Današnja poljoprivredna proizvodnja se definitivno ne može oslanjati na neke tradicionalne vrednosti, ne možemo sebi dozvoliti taj luksuz da nešto proizvodimo, a da neće biti dovoljno zdravstveno bezbedno, kvalitetno i da neće imati tu tržišnu vrednost. Zahvaljujući intenziviranju poljoprivredne proizvodnje, ne može se biti uspešan poljoprivredni proizvođač bez dovoljno znanja. Danas imamo vrlo nesređenu situaciju u oblasti poljoprivrede, nju relativno vode komercijalisti, a savete nam daju ljudi koji su trgovci nekim proizvodima. Ne aludiram na lošu nameru tih ljudi, ali evidentno je da bi morali da budu nezavisni inženjeri koji će davati prave savete, a na samom poljoprivrednom proizvođaču je da odluči od koga će uzeti agrohemikalije. Svedoci smo da upotrebom agrohemikalija delimično utičemo i na kvalitet tog proizvoda. Ako se to radi na adekvatan način, onda nema velikih posledica, ali ako to radimo po navici, onda imamo veliki problema. Nekontrolisana upotreba pesticida itekako može da ostavi posledice.

Laboratorija za praćenje procesa proizvodnje i kontrolu kvaliteta proizvoda

– Agronomski fakultet je u poslednjih osam godina uradio mnogo na opremanju fakulteta novom sofisticiranom opremom koja može da pomogne u detekciji raznih ostataka, pesticida, teških metala i svega onog što nam život znači. Veliku pomoć smo imali od lokalne samouprave. Formirali smo laboratoriju za praćenje procesa proizvodnje i kontrolu kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Često se dešava da se nešto proizvede pa se vrati sa granice jer je uočeno da ima neki virus, bakteriju ili ostatke pesticida. Kada se to vrati kod nas, onda obično ode u preradu. U procesu proizvodnje stručnjaci moraju da budu prisutni kao konsultanti, sve mora da bude pod nadzorom poljoprivrednog stručnjaka koji zna kad šta treba da se upotrebi, i na taj način nećemo doći do tih problema. Nekada je u Srbiji, odnosno bivšoj Jugoslaviji, to bilo bolje regulisano jer su postojale poljoprivredne zadruge i kombinati, oni su imali agronome, pa se vodilo računa o proizvodnji i o viškovima koji su se otkupljivali. Tranzicijom je došlo do totalnog degradiranja toga, tako da mi sada počinjemo nešto iznova.

„Naša deca se moraju školovati i za poljoprivedu

Proizvodnju hrane ne može ništa da zameni. Srbija ima Bogom date uslove za proizvodnju. Ako jedan Izrael u pustinjama može da bude jedan od vodećih u poljoprivrednoj proizvodnji ili Holandija koja je oduzela površine od mora i privela ih nameni,  normalno da ove uslove treba iskoristiti, a da li ćemo to uraditi na pravi način, to zavisi od nas. Nisam iznenađen manjom zainteresovanošću za poljoprivredu, nje se svi sete pred izbore. Ima tu i nekih lepih poteza, da ne budem uvek kritičar, koji se odnose na subvencije koje država daje. Mislim da danas imamo jako uspešne studente koji su otvorili svoje firme i koji su razvili sopstvena gazdinstva i unapredili ih. Takođe, mislim da će ova histerija da su bitne samo informacione tehnologije proći.  Naša deca ne treba da se školuju samo za to da sede i da prave igrice, već se neko mora baviti i procesom proizvodnje. Plašim se da ćemo ovakvim pristupom proizvodna zanimanja malo urušiti.

Prednosti Agronomskog fakulteta

– Kako pozvati decu da dođu na Agronomski fakultet? Ja mislim da je to jedno plemenito i lepo zanimanje koje ima perspektivu. Taj inženjer se ne može zameniti mašinom. Kod nas na fakultetu se mnogo radi na opremanju prostora, imamo svoje edukacione zasade, oglede, a imamo i mogućnost da studenti mogu da odu na razmenu u druge zemlje. Prošle godine je četvoro naših studenata šest meseci boravilo u Italiji, a pre neki dan je njih četvoro otišlo u Rumuniju. Oni imaju šansu da upoznaju nove kolege, da im drže predavanja inostrani profesori, da sve što donesu im bude ovde i priznato i naravno, da steknu lepo iskustvo. Mi naše studente upućujemo na svaku konferenciju i studentsku smotru. Što se tiče profesora, imamo mlad kadrovski potencijal koji želi da radi sa studentima. Mnogo je bolje studirati u manjem gradu gde je svaki student individua kojoj se posvećuje pažnja, nije kao u većim gradovima gde ima mnogo dece i gde ste samo broj indeksa i broj na papiru. Uveli smo takozvani mentorski, odnosno tutorski sistem rada gde je svako od profesora dobio po grupu od 10 do 15 studenata kojima su poput razrednog starešine, prate njihov rad i pomažu im da se što bolje snađu u gradu. To se pokazalo kao veoma dobro. Ono što ističem svuda, to je da je Čačak univerzitetska četvrt, što znači da u krugu od 100 metara ima fakultet, Studentski dom, menzu, bazene, Sportski centar, a odmah tu je i Institut za voćarstvo. To je jedna lepa oaza na tri minuta od centra grada.

Поделите вести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *