[rstr_selector]

АГРОСАВЕТНИК, 30. јун 2019.

Из године у годину временске непогоде све више наносе штету пољопривредним произвођачима, сваке године град однесе део рода у воћарским селима, а ове године имали смо и обилне падавине које су проузроковале поплаве, уништиле многе усеве, ратарске и повртарске културе. Штета се у појединим крајевима још увек процењује, али свакако није занемарљива, стога ће поред самих произвођача последице свега овога на крају осетити и потрошачи. Таквог мишљења је Радослав Богићевић, председник Савета Месне заједнице Мрчајевци, која је више пута захваћена обилним падавинама. Највише штете било је 18. јуна када су бујичне воде оштетиле многе путеве, а потом је 23. јуна поново падао град, који по речима Богићевића, није био крупан, али су због обилних падавина велике штете претпрели произвођачи кромпира. Честе падавине и веома високе температуре никако не иду на руку повртарима.

– У Мрчајевцима није било толико великог града да би оштетио воћњаке, али је нанео штете пољопривреди у делу Илијака где људи имају засаде кромпира. Десило се да је вода однела кромпир на улицу. Поднели смо захтеве за пријаву штете у општини, тако да чекамо да комисије изађу на терен и процене начињену штету. Један од проблема у сточарству ове године биће и недостатак хране, иако је кишна година, људи нису косили, тако да неће бити довољно хране. Такође, време је спарно, велика је врелина због чега долази до сушење плодова. Чујем од пољопривредника који имају купус да не могу да га расаде јер не може да се прими. За све то су криви временски услови.

И Ивањица је још од зиме у проблемима са временским условима.  У овој општини, од великих снежних падавина па до данас на снази је ванредна ситуација јер је било и мраза, и обилних кишних падавина, поплава и града. Добривоје Радовић из Прилика, председник Асоцијације малинара и купинара Србије, каже да су у многим месним заједницама бујичне воде однеле путеве.  У проблему су и ратари и воћари, каже Радовић и истиче да многи малинари не могу да уђу у своје засаде, а отежан је и транспорт малина.

– Једна од најугроженијих месних заједница на територији Ивањице су Прилике, затим Буковица, Лиса, Луке. У тим месним заједницама је пало доста кише, поплављени су путеви, однети су кукурузи, кромпир, поплављени су воћњаци и малињаци. Сматрам да ове високе температуре, након свих оних падавина, никако нису добре. Све што смо радили током године је у суштини пропало, биће велики проблем да људи који живе од пољопривреде, преживе ову ситуацију. Имали смо случај и да су искидане цеви од воде. Није у питању градска вода, већ она са природних изворишта коју су мештани довели пре двадесет или тридесет година.

Што се тиче актуелних проблема у малинарству, Радовић је рекао да ове седмице надлежне инспекције на терену контролишу откуп, продају, увоз и извоз малине што би требало да допринесе да се уреди тржиште српског црвеног злата и да се цена формира у складу са тржишним принципима. Радовић је присуствовао недавном састанку у Влади где је предочио проблеме и захтеве малинара који сматрају да ће контрола откупа довести до бољих услова на тржишту и постизања цене коју малинари очекују. Он каже да значајни проблеми датирају још од прошле године, а почели су да се понављају и ове када је утврђено да на појединим откупним местима нису издавани откупни листићи или да су „фингиране“ цене.

– Држава ће омогућити да њени стручни тимови и институције изађу на терен и сагледају ситуацију, а најбитније је да се тржиште доведе у ред. То је највећи захтев који смо имали од Владе Србије и од министра пољопривреде. Министарство унутрашњих послова, Министарство финансија, тржишне и пољопривредне инспекције, сви они морају учествовати у процесу откупа и извоза малине. Одабрана су три координатора за целу Србију, који су од понедељка кренули на терен. Најбитнији је сада рад на терену са откупљивачима и хладњачарима. Што се тиче цене, не могу рећи да смо се договорили око ње, али наш предлог је да аконтна цена буде 1,45 евра, да се крене од те цифре, па да се настави са трендом раста. Поједини хладњачари су рекли да ће прихватити те цене од 140, 150 динара и да ће се пратити тренд на тржишту.

Радовић се осврнуо и на производњу купине за коју каже да је доживела велики пад не само у Србији, већ и у Европи.

– Производња купине је доживела фијаско, не само код нас, већ и у Европи. Сва купина која је заостала две три године, продата је при крају прошле године и то по великим ценама, без доплате пољопривредним произвођачима. Од купаца извозника имамо сазнања да би требало да се крене са ценом од 100 динара по килограму купине, па онда наспрам тренда раста понуде и потражње, да та цена иде навише. Поручио бих само да је много урађено, отворене су очи и нама и произвођачима да морамо мудро пазити како и коме продајемо.  Уз помоћ надлежних институција не смемо дозволити извозницима и откупљивачима онакво понашање како су имали 2018. године.

Подстицаји за пољопривреду

Министарство пољопривреде у континуитету доноси правилнике за остваривање подстицаја из области сточарства, па је и ове године донето низ правилника који дефинишу услове и начин под којима произвођачи могу остварити подстицаје за одређене видове сточарске производње, на основу кога до 31. јула сточари могу подносити захтеве за подстицаје за уматичена грла говеда, оваца и коза, а ту је и Правилник за остваривање подстицаја за краве за узгој телади за тов.

– Произвођачи који гаје говеда са пуним пореклом, а која су под контролом производних особина од стране одгајивачких организација, имају право на добијање подстицаја у износу од 25.000 динара по грлу. Услов за равничарске терене су три краве, а за подручја са отежаним условима производње су две краве. Захтеви се подносе до 31.07. ове године. Што се тиче уматичених оваца, износ подстицаја је 7000 динара по грлу, уз услов да на равничарском подручју произвођач мора имати минимално 30 грла, а на подручју са отежаним условима 10. Код коза је тај број мало другачији, за равничарска подручја је 10, а за подручја са отежаним условима, пет грла. У обзир долазе козе и јарчеви, односно овце и овнови. Што се тиче неуметичених крава, права на подстицаје остварују произвођачи који имају минимално две краве отељене у периоду од 01.07.2018. године до 30.06. ове године. До 31.07. за таква грла могу да се подносе захтеви, а износ по грлу је 20.000 динара, објашњава Небојша Брајовић, саветодавац за сточарство из чачанске Пољопривредне саветодавне и стручне службе.

Још један важећи правилник јесте Правилник за товна грла, односно за јунад, јагњад, јарад и свиње које се најчешће гаје на нашем терену.

– Предвиђено је да се захтев подноси за сваку годину, почев од 01. фебруара до 31. јула текуће календарске године, ако су грла предата кланици или извезена у периоду од 01. јула претходне године до 30. јуна текуће године. Овај Правилник има изузетак, односно за ову годину је предвиђено да се рок мења, тако да се то односи на грла која су заклана или извезена у периоду од 01. октобра 2018. до 30. јуна ове године. Захтев се подноси посебно за сваку врсту товних грла, значи за јунад, свиње, јагњад и јарад, с тим што се за исту врсту товних грла подносе највише до три захтева. Оно што је интересантно за произвођаче је Правилник о подстицајима за инвестиције у физичку имовину пољопривредног газдинства, односно за изградњу и опремање објеката за унапређење пољопривредне примарне производње и Правилник који омогућава подстицаје за набавку квалитетних приплодних грла. Сви захтеви се подносе Управи за аграрна плаћања при Министарству пољопривреде, а за остале информације позивам произвођаче да се обрате Пољопривредној, саветодавној и стручној служби у Чачку, каже Брајовић.

Бављење сточарством, као једном од две основне гране пољопривреде је тешко, наводи саговорник и додаје да су према његовом искуству са терена, интересовања сточара највише усмерана ка технологији и условима гајења одређених врста животиња и начинима исхране стоке.

– Оно што интересује произвођаче највише се тиче технологије и услова гајења одређених врста животиња, доста интересовања има око начина исхране одређених врста и категорија животиња, као и за подстицаје које Министарство омогућава. Бављење сточарством је тешко, захтева ангажовање човека 365 дана у години, 24 сата дневно. Али опет све зависи од тржишта, од услова привређивања. Једна производња буде рентабилнија у односу на другу, тако да ту нема неког генералног става шта је лакше, боље или исплативије.

Поделите вести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *