Предузеће „Флорива” из Ивањице које се бави производњом контејнерских сертификованих садница јагодастих воћки, кооперативном производњом и откупом плодова јагодастог воћа, традиционално организује презентације које су намењене произвођачима малине и осталог јагодастог воћа, а крајем фебруара одржали су три презентације и то у Ариљу, Ивањици и Ужицу, а 1. марта у Бајиној Башти.
Овогодишње теме су биле производња свеже конзумне малине, купине и рибизле, значај сертификованих садница, представљање најбоље малине на свету, подизање нових засада, нових технологија и актуелности за предстојећу сезону. „Флорива“ је породична фирма која се налази у ивањичком селу Радаљево, а како сами кажу, осим квалитета производа, труде се да клијентима обезбеде увек тачне информације, да имају добру комуникацију и сарадњу.
Зоран Радовановић, директор ове фирме, објаснио је како се развијала фирма још од времена Другог светског рата, колико рада и труда је уложено како би данас са поносом могли да кажу да су добро организовано и модерно српско пољопривредно газдинство које се поред производње садног материјала, бави и откупом и прерадом воћа.
Традиција дуга више од 70 година
– „Флорива“ је почела са основном производњом после Другог светског рата, од 1976. године кренула је производња у пластеницима, од 1983. паралелно производња цвећа и поврћа, а од 2004. године комплетна производња сезонског цвећа. Тада је дошло до урушавања тржишта, па смо покренули производњу садница јагодастог воћа 2009. године. Сада радимо производњу садница воћа, имамо део откупа и део прераде. У нашем крају развијамо кооперативу за производњу жуте малине која се исто бере од јула до јесени, гарантујемо откуп и плаћамо од 10 до 15 одсто вишу цене од било које друге малине за замрзавање. Ниједна година није иста, некада је лоше, а некада добро. Примера ради, прошле године смо бацили 100 хиљада садница малине јер је била лоша сезона.
„Флорива” је организовала бројне презентације које су намењене произвођачима јагодастог воћа, пре свега малине, а према речима Зорана Радовановића, циљ је да едукују произвођаче, да им покажу нове принципе рада који се примењују у свету.
– Трудимо се да произвођачима изађемо у сусрет, да обезбедимо здрав садни сертификовани материјал за који могу да добију субвенцију државе од 55 до 65 одсто. Али ми њима не продајемо само садницу, већ са њима разговарамо, што је врло важно, да бисмо закључили шта је то најбоље за њих. Ми свима препоручујемо да засаде најбољу малину на свету, а то је Виламет. Она може да обезбеди 200 до 300 килограма приноса по ару, али да би се то постигло, мора да се примени адекватна технологија производње. Земљиште мора да буде пропусно, да се влага не задржава, мора да се постави сертификована садница тачно под оним условима како треба. Наш циљ је да кроз едукације које држимо сваке године останемо присутни, да произвођачи у нама могу да виде озбиљног партнера, озбиљну подршку. Ја волим свима да кажем да они дођу код нас, да седнемо, разговарамо и партнерски градимо будућност.
Едукован произвођач је успешан произвођач
Ове године едукације нису биле толико посећене као претходних година, првенствено због тога што је пала цена малине, али увек има ентузијаста који присуствују, каже Радовановић и додаје да произвођачи најчешће постављају питања везана за цену и откуп малине.
– Прво питање је било шта ће бити са ценом малине. Рекао сам отворено да не знам, али могу да кажем шта је задатак произвођача, а то је да добије добар квалитет и висок принос. Када то добије, биће задовољан. Једно од питања је било и да ли ће се откупљивати малина. Мој став је да ће се добра роба откупљивати и да ће се плаћати добро, значи прва класа, док се лоша класа неће откупљивати, или можда хоће али ће бити лоша цена. То значи да морамо да мислимо о квалитетној роби и да то урадимо у складу са стандардима, да би та роба могла да буде извезена. Ми као расадник стално морамо да се усавршавамо. Треба да доносимо нове врсте, сорте и технологије. У септембру прошле године смо били у Италији, Пољској, Мађарској, Словенији, Аустрији и Чешкој. Посећивали смо расаднике, фирме, и пратили презентације.
– Мислим да ће цена малине ове године ићи на горе. Има једна фирма, „Сирогојно цомпанy“, они су изашли са ценом од 120 динара, то је минимална почетна цена. Очекује се да ће цена бити већа од тога, али видећемо колико.
Разноврсност производње је предуслов за успех
Једна од сталних тема на презентацијама фирме „Флорива“ је заинтересованост пољопривредника за гајење и другог воћа поред малине. Зоран Радовановић каже да је разноврсност производње веома важна.
– Ако једна четворочлана породица може да обере 20 ари малине, може исто толико и јагоде. Јагоде се беру од половине маја, до половине јуна, након тога може да пређе на малину, а затим и на купину. На такав начин треба фокусирати производњу. На пример, цена јагода ће бити добра, цена малине нешто гора, купине боља и онда једно пољопривредно газдинство користи сопствену радну снагу, упошљава породицу и на тај начин обезбеђује финансијску стабилност. Поред те производње могу да гаје 10, 20 оваца од којих ће да користе стајњак за своје засаде, подижу принос на такав начин, поред тога имају јагањце које могу да продају на јесен, и на такав начин имају довољан извор прихода да могу нормално да живе. На такве домаћине се треба угледати, то је наш савет.
Радовановић саветује произвођаче да подигну мреже изнад својих засада, ако не професионалне које имају гаранцију 15 година, то могу бити багремови стубови и зелене мреже које су повољније.
– Једна фирма је на наш предлог направила и белу мрежу која има гаранцију 3 године и која уопште није скупа, око 18 до 20 динара по метру. Што се тиче система за наводњавање, они су данас повољни. На произвођачу је да нађе извор воде, а они који немају извор могу да скупљају кишницу током зиме и пролећа. Када буде велика суша, могу барем мало да помогну биљкама. Са друге стране, постоје и субвенције за противградне мреже и системе за наводњавање. Битно је само да се пољопривредни произвођачи добро информишу о условима тих субвенција, каже наш саговорник.
Рад и труд се увек на крају исплате, али знање је најважније у сваком послу па тако и у производњи воћа. Уколико произвођачи немају довољно знања, а желе да се баве овом врстом пољопривредне производње, не треба да избегавају да траже стручну помоћ. Куповином садног материјала у „Флоривином“ расаднику не престаје сарадња, већ произвођачи увек могу да траже савете и помоћ у одржавању и пласману робе.
