AGROSAVETNIK, 07. jul 2019.

AGROSAVETNIK, 07. jul 2019.

Agrotehničke mere neophodne u zasadima nakon nepogoda; Tržište maline i dalje u problemu, država ne reaguje

0
Ilustracija

Poljoprivredni usevi u čačanskom kraju su krajem maja pretrpeli velike štete zbog nevremena praćenim jakim gradom. Komisija za procenu štete je, sledeći 286 prijava, obišla celu teritoriju Čačka, procenila prijavljenu štetu na 527 hektara poljoprivrednog zemljišta i izašla sa finansijskom procenom od 493 miliona dinara. Bojan Gavrilović, predsednik Komisije, kaže da su najviše pogođene voćarske kulture u 19 čačanskih sela u kojima je zbog nevremena proglašena vanredna situacija. Prema njegovim rečima, ova šteta se smatra većom od one koja je nastala nakon poplava 2014. i 2016. godine jer je naneta takozvanim skupim poljoprivrednim kulturama.

–  Mesne zajednice koje su najviše stradale što se tiče poljoprivrede su Atenica, Viljuša, Gornja Gorevnica, Lipnica, Loznica, Pakovraće, Trnava, Prijevor, Milićevci, Miokovci, Trbušani, Riđage, Jezdina, Vranići, Vidova, Banjica, Vrnčani, Rakova i Preljina. Štete su uglavnom pričinjene voćarskim kulturama, a najteže su pogođeni Miokovci, Prijevor i Milićevci. U Miokovcima je 135 domaćinstava prijavilo štetu na ukupnoj površini od 277 hektara i njena vrednost je oko 300 miliona dinara. Uglavnom se radilo o kajsiji, trešnji, jabuci, višnji ali i ostalim voćnim vrstama. Štete su veoma velike, jer su nanete takozvanim skupim kulturama. Poplave 2014. i 2016. godine takođe su nanele veliku štetu, ali kulturama koje su znatno jeftinije, kao što su kukuruz i lucerka, i u pogledu troškova održavanja ali i u pogledu zarade poljoprivrednih proizvođača, kaže Gavrilović.

Elementarne nepogode ostavljaju velike i štetne posledice na višegodišnje zasade, kaže Snežana Dragićević Filipović iz Poljoprivredne, savetodavne i stručne službe u Čačku. Štete na voćnim zasadima zavise od jačine grada, ali i od toga u kojoj fazi vegetacije se biljke nalaze.

– Neuporedivo su veća oštećenja na zasadima koja su stupila u period plodonošenja tj. na zasadima koja su u periodu pune rodnosti, jer su tad vidljiva oštećenja na plodovima, što znatno umanjuje prinos i kvalitet plodova. Ukoliko su plodovi u početnoj fazi razvoja, na primer negde na početku vegetacije ukoliko ima oštećenja od grada, ta oštećenja su znatno manja, sve što je vegetacija duža a plodovi veći, to su oštećenja veća i vidljivije su posledice grada.

Koje agrotehničke mere poljoprivredni proizvođači treba da primene na zasadima nakon elementarne nepogode?

–  Ono što je neophodno uraditi kao prvu meru je zaštita bilja, treba odraditi tretmane sredstvima za zaštitu bilja da bi se pospešilo zarastanje i zaceljivanje rana na plodovima. Zatim, jedna od bitnijih agrotehničkih mera odnosi se na uklanjanje polomljenih, oštećenih grana koje su tokom tih elementarnih nepogoda najčešće u zasadima. Dakle, treba ukloniti te vodopije koje su polomljene, ošetećene, zatim ukoliko ima poplavljenih zasada, potrebno je otkopavati kanale da bi se pospešilo što brže otklanjanje viška vode kako ne bi dolazilo do gušenja korenovog sistema što na višegodišnjim zasadima može da bude jako problematično i može da se ispolji u jako dugom periodu. U periodu koji nastupa može doći do gušenja korenovog sistema i do propadanja celih voćnih stabala. Te posledice se mogu ublažiti agrotehničkim merama koje je neophodno primeniti neposredno posle elementarnih nepogoda koje nastupe.

Tržište maline i dalje u problemu, država ne reaguje

Posle više dopisa koje je Savez poljoprivrednih proizvođača zapadne Srbije uputio Vladi Srbije i Ministarstvu poljoprivrede, kako bi se rešio problem na tržištu maline, nikakvog odgovora nije bilo, kaže Milijan Lazić, član Upravnog odbora ovog Saveza. U petak 28. juna, ponovo je upućen zahtev državnom vrhu da se stanje u svim granama poljoprivredne proizvodnje što pre dovede pod kontrolu, a posebno u malinarstvu, kaže Lazić, i dodaje da je u prošlom dopisu tražen i sastanak hladnjačara, malinara, predstavnika Vlade i ministarstava trgovine i poljoprivrede, ali da do njega nije došlo.

– Ovo je klasičan primer zamajavanja poljoprivrednih proizvođača, što se dešavalo i u prethodne dve godine. Pričaju se prazne priče, sa Ministarstvom se sklapaju navodni dogovori, a na taj način se kupuje vreme samo da bi malina bila spakovana u hladnjaču, a kada se to desi, onda smo mi stavljeni pred svršen čin i nismo u mogućnosti da bilo šta preduzmemo. Mi smo tražili zajednički sastanak sa hladnjačarima, našim predstavnicima i ministarstvima, da vidimo kakva je situacija u prepakivanju, odnosno reeksportu, ima li izvoza preko ćerki firmi, ima li monopola, da vidimo konačno koja je krajnja izvozna cena. Narod polako napušta malinjake, ako se ovako nastavi, proizvodnja će biti ugašena. Pre dve godine smo poslovali na nuli, prošle godine u minusu. Ove godine smo ponovo u minusu.

Asocijacija malinara i kupinara Srbije nedavno je imala sastanak sa predstavnicima Vlade na kojem je dogovoreno da nadležne inspekcije krenu na teren u kontrolu otkupa, prodaje, uvoza i izvoza maline, što bi trebalo da doprinese uređenju tržišta i formiranju cene maline u skladu sa tržišnim principima. Milijan Lazić smatra da taj dogovor neće biti sproveden u praksi i da poljoprivredni proizvođači neće osetiti boljitak.

– Među proizvođačima i pojedinim hladnjačarima kruže priče da će te inspekcije raditi samo u cilju da niko ne „skoči” iznad cene koja je dogovorena, odnosno iznad cene koju forsira ekipa koja drži monopol na otkupu i izvozu maline. Asocijacija se uvek dogovori sa državom, ali ti dogovori se nikad ne realizuju, nikakvi sporazumi koje oni navodno postignu ne primenjuju se u praksi. Oni se pojave u datom momentu, u škripcu, objave se neke vesti i navodni dogovori između njih i Ministarstva, međutim, to ne daje nikakve rezultate. Situacija na terenu je ista takva. Ako je već dogovoreno da je proizvođačka cena 140 dinara, gde je tu naša zarada? Postoji sada problem i sa klasiranjem. Pojedine hladnjače su uvele tri vrste prve klase, tako da niko sada ne može da uđe u trag tome šta se tu radi i koja će cena biti. Tražimo da konačno reaguju ukoliko misle da se malinastvo u Srbiji spasi.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR