Претрага
[rstr_selector]

АГРОСАВЕТНИК, 07. јул 2019.

Пољопривредни усеви у чачанском крају су крајем маја претрпели велике штете због невремена праћеним јаким градом. Комисија за процену штете је, следећи 286 пријава, обишла целу територију Чачка, проценила пријављену штету на 527 хектара пољопривредног земљишта и изашла са финансијском проценом од 493 милиона динара. Бојан Гавриловић, председник Комисије, каже да су највише погођене воћарске културе у 19 чачанских села у којима је због невремена проглашена ванредна ситуација. Према његовим речима, ова штета се сматра већом од оне која је настала након поплава 2014. и 2016. године јер је нанета такозваним скупим пољопривредним културама.

–  Месне заједнице које су највише страдале што се тиче пољопривреде су Атеница, Виљуша, Горња Горевница, Липница, Лозница, Паковраће, Трнава, Пријевор, Милићевци, Миоковци, Трбушани, Риђаге, Јездина, Вранићи, Видова, Бањица, Врнчани, Ракова и Прељина. Штете су углавном причињене воћарским културама, а најтеже су погођени Миоковци, Пријевор и Милићевци. У Миоковцима је 135 домаћинстава пријавило штету на укупној површини од 277 хектара и њена вредност је око 300 милиона динара. Углавном се радило о кајсији, трешњи, јабуци, вишњи али и осталим воћним врстама. Штете су веома велике, јер су нанете такозваним скупим културама. Поплаве 2014. и 2016. године такође су нанеле велику штету, али културама које су знатно јефтиније, као што су кукуруз и луцерка, и у погледу трошкова одржавања али и у погледу зараде пољопривредних произвођача, каже Гавриловић.

Елементарне непогоде остављају велике и штетне последице на вишегодишње засаде, каже Снежана Драгићевић Филиповић из Пољопривредне, саветодавне и стручне службе у Чачку. Штете на воћним засадима зависе од јачине града, али и од тога у којој фази вегетације се биљке налазе.

– Неупоредиво су већа оштећења на засадима која су ступила у период плодоношења тј. на засадима која су у периоду пуне родности, јер су тад видљива оштећења на плодовима, што знатно умањује принос и квалитет плодова. Уколико су плодови у почетној фази развоја, на пример негде на почетку вегетације уколико има оштећења од града, та оштећења су знатно мања, све што је вегетација дужа а плодови већи, то су оштећења већа и видљивије су последице града.

Које агротехничке мере пољопривредни произвођачи треба да примене на засадима након елементарне непогоде?

–  Оно што је неопходно урадити као прву меру је заштита биља, треба одрадити третмане средствима за заштиту биља да би се поспешило зарастање и зацељивање рана на плодовима. Затим, једна од битнијих агротехничких мера односи се на уклањање поломљених, оштећених грана које су током тих елементарних непогода најчешће у засадима. Дакле, треба уклонити те водопије које су поломљене, ошетећене, затим уколико има поплављених засада, потребно је откопавати канале да би се поспешило што брже отклањање вишка воде како не би долазило до гушења кореновог система што на вишегодишњим засадима може да буде јако проблематично и може да се испољи у јако дугом периоду. У периоду који наступа може доћи до гушења кореновог система и до пропадања целих воћних стабала. Те последице се могу ублажити агротехничким мерама које је неопходно применити непосредно после елементарних непогода које наступе.

Тржиште малине и даље у проблему, држава не реагује

После више дописа које је Савез пољопривредних произвођача западне Србије упутио Влади Србије и Министарству пољопривреде, како би се решио проблем на тржишту малине, никаквог одговора није било, каже Милијан Лазић, члан Управног одбора овог Савеза. У петак 28. јуна, поново је упућен захтев државном врху да се стање у свим гранама пољопривредне производње што пре доведе под контролу, а посебно у малинарству, каже Лазић, и додаје да је у прошлом допису тражен и састанак хладњачара, малинара, представника Владе и министарстава трговине и пољопривреде, али да до њега није дошло.

– Ово је класичан пример замајавања пољопривредних произвођача, што се дешавало и у претходне две године. Причају се празне приче, са Министарством се склапају наводни договори, а на тај начин се купује време само да би малина била спакована у хладњачу, а када се то деси, онда смо ми стављени пред свршен чин и нисмо у могућности да било шта предузмемо. Ми смо тражили заједнички састанак са хладњачарима, нашим представницима и министарствима, да видимо каква је ситуација у препакивању, односно реекспорту, има ли извоза преко ћерки фирми, има ли монопола, да видимо коначно која је крајња извозна цена. Народ полако напушта малињаке, ако се овако настави, производња ће бити угашена. Пре две године смо пословали на нули, прошле године у минусу. Ове године смо поново у минусу.

Асоцијација малинара и купинара Србије недавно је имала састанак са представницима Владе на којем је договорено да надлежне инспекције крену на терен у контролу откупа, продаје, увоза и извоза малине, што би требало да допринесе уређењу тржишта и формирању цене малине у складу са тржишним принципима. Милијан Лазић сматра да тај договор неће бити спроведен у пракси и да пољопривредни произвођачи неће осетити бољитак.

– Међу произвођачима и појединим хладњачарима круже приче да ће те инспекције радити само у циљу да нико не „скочи” изнад цене која је договорена, односно изнад цене коју форсира екипа која држи монопол на откупу и извозу малине. Асоцијација се увек договори са државом, али ти договори се никад не реализују, никакви споразуми које они наводно постигну не примењују се у пракси. Они се појаве у датом моменту, у шкрипцу, објаве се неке вести и наводни договори између њих и Министарства, међутим, то не даје никакве резултате. Ситуација на терену је иста таква. Ако је већ договорено да је произвођачка цена 140 динара, где је ту наша зарада? Постоји сада проблем и са класирањем. Поједине хладњаче су увеле три врсте прве класе, тако да нико сада не може да уђе у траг томе шта се ту ради и која ће цена бити. Тражимо да коначно реагују уколико мисле да се малинаство у Србији спаси.

Поделите вести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Сродне вести

Агро инфо | Вести | Одабране вести

Од 1. маја мањи трошкови за пчеларе

30.04.2024
Агро инфо | Агросаветник | Вести | Одабране вести

Због прогнозираних јутарњих мразева воћарима се саветује примена мера заштите

21.03.2024