[rstr_selector]
Фото: Пољопривредни факултет Земун / Мрежаник за производњу мини кртола у супстрату

АГРОСАВЕТНИК, 1. новембар 2020.

Старе домаће сорте кромпира су временом изгубиле битку са страним сортиментом. Србија све више увози семенски кромпир, а још један проблем представља смањење површина под кромпиром које је из године у годину све израженије. Зоран Броћић, професор на Пољопривредном факултету у Земуну, пре четири године у некадашњем Центру за кромпир у Гучи, са својим сарадницима и стручњацима из ове области, покренуо је пројекат оздрављења и оживљавања старих домаћих сорти, међу којима су месечар и Јелица.

– Те некадашње домаће сорте потпуно су нестале из производње и данас смо практично оријентисани на холандски, делимично и немачки сортимент. Ми смо случајно дошли до месечара. Породица Капларевић из Горњег Драгачева имала је ту аутохтону сорту и потврдили смо да је у питању месечар. Био је то дуг пут да ову сорту најпре оздравимо од вируса. Пријавили смо је на сортну листу, тренутно је у првој години испитивања, а очекујемо да следеће године она буде призната да бисмо могли да је умножавамо и ставимо у промет. Поред тог домаћег месечара покушавамо да оздравимо и домаће сорте из Центра за кромпир. На добром смо путу да то урадимо и са сортом Јелица.

На овом пројекту су ангажовани стручњаци из многих институција у Србији међу којима је и чачански Агрономски факултет.

– Тим броји велики број људи. Укључен је Пољопривредни факултет из Београда, Агрономски факултет из Чачка, сарађујемо и са Институтом за проучавање лековитог биља „Др Јосиф Панчић“ и Институтом за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ из Београда. Дакле то је мултидисциплинарни тим који окупља велики број људи. Потребне су разне специјалности – од стручњака за вирусе, стручњака за културу меристема, за микропропагацију као и агронома, а мислим и да ћемо имати потребу за додатним људима.

Фото: Пољопривредни факултет Земун / Интензивни раст корена и столона са образованим мини кртолама

Професор Броћић каже да је од 2016. године уложено доста напора и труда са циљем да се на овај начин поново производе садни материјал и аутохтоне сорте, као и да се дође до семенског кромпира категорије елита.

– На почетку  је било тешко. Многе ствари за које смо у Институту  очекивали да ће бити очуване, морали смо да ревитализујемо. Пре свега инсталације и вентилацију, опрема у лабораторији није функционисала, да не кажем да је Институт био зарастао у коров и трње. Нама је требало практично годину дана да све то доведемо у функционално стање. Прву вегетациону сезону смо започели 2017. године. Паралелно смо радили на увођењу у културу ткива и производњу миникртола почетног,  предбазног материјала. Требало је да прођу три сезоне да бисмо дошли до категорије елита коју увозимо. Тако да смо сада први пут добили домаћу елиту. То су оне сорте које нам закон дозвољава да умножавамо, односно слободне сорте кромпира: дезире, кенебек, клеопатра, адриа, синора… То су практично одомаћене сорте, иако страног порекла, али се дуго гаје у Србији и препознатљиве су како од стране потрошача тако и од стране оних који се баве производњом кромпира.

Фото: Пољопривредни факултет Земун / Садња у аеропоник

У некадашњем Центру за кромпир у Гучи подигнут је мрежарник где расте прва генерација безвирусног семена кромпира по систему аеропонике. У питању је примена нове технологије производње предбазног материјала за семенски кромпир. Овом технологијом добија се здрава кртола која служи за производњу елите и суперелите.

– Технолошки је неопходно да прођу четири вегетационе сезоне. Ми смо увели неке нове технологије као што је аеропоника, успели смо да је савладамо и у мрежаницима у Гучи користимо је већ трећу сезону. Занимљиво је то да биљке из лабораторије садимо у специјално дизајниране коморе. Храну и воду биљка добија преко фогера дозираних путем компјутерског система. Кртоле се формирају у ваздуху, ми их практично беремо. Та технологија је нова у свету и већ 10 година се примењује, више експериментално него комерцијално. Ми смо је потпуно савладали и дошли до нових сазнања, а очекујемо да ћемо је у наредном периоду додатно разрадити.

Уколико анализе квалитета кромпира који је произведен у селу Радијевићима код Нове Вароши, од семенског кромпира суперелите произведеног у Гучи, покажу исправност тих сорти, оне ће се већ од почетка наредне године наћи у продаји, док ће се за месечар чекати још годину дана да буде додат на сортну листу, каже наш саговорник.

Зенга Зенгана веома тражена на тржишту

Фото: Пољопривредни факултет Земун / Заливање нових садница јагоде у олук систему

Поред производње семенског кромпира, започета је и производња контејнерских садница јагода Зенга Зенгана која је, по речима зорана Броћића, веома тражена сорта на тржишту.

– Савладали смо производњу садног материјала јагоде. Имамо у понуди већ комерцијалне количине ове сорте. Радимо контејнерски садни материјал имајући у виду чињеницу да је Србија зависна од садног материјала јагодастог воћа. Зато очекујем да ћемо се развијати и у том правцу.

Зоран Борћић је овом приликом најавио проширење производње садног материјала на подручје Сјенице где ће се, у селу Карајукића Бунари, поред семенског кромпира производити садни материјал јагоде, малине, купине, а у плану је и гајење зачинског и лековитог биља.

Све ово о чему је причао наш саговорник има за циљ  афирмацију домаће производње семенског кромпира и другог садног материјала кроз нове технологије. Нови светски систем производње мини-кромпира у контролисаним условима почео је да се примењује и код нас, а на тај начин се смањује увоз семенског кромпира.

Међутим, по речима Зорана Броћића, држава до сада није препознала овај пројекат као користан за Србију и њено становништво.

– Ми смо неколико пута конкурисали код разних институција али ти пројекти нису оцењени као пројекти од значаја за Србију – што је невероватно. Увозимо семенски кромпир а Србија неће да подржи ту производњу. Са друге стране, те институције које су пуштене низ воду власништво су Републике Србије. Ми смо на бази јавно-приватног партнерства ревитализовали те институције, запослили људе са локала и кооперанте и зато мислим да држава мора да нађе неки свој дугорочни интерес у томе и да нам помогне.

Поделите вести

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *